Saveti ako ste upisali ETS Rade Koncar

1. Potrudite se da prosek bude dobar/vrlo dobar i van škole učite ono što vas zanima, jer ništa što naučite u Končaru neće vam doneti pare ili neko praktično znanje. U školi se predaje zastarela teorija i gluposti koje nemaju veze sa životom. 🤡

2. Družite se što više sa svima normalnima i gledajte da vam škola bude zajebancija koliko god je moguće.

3. Koliko će biti teško zavisi samo od toga koji su vam profesori zapali, na to ne možete da utičete.
 
4.  Ne ulazite u raspravu, ne isplati se, 99% profesora su nezadovoljni i isfrustirani ljudi, dolaze na posao da "odrade" šta im je napisano i shodno tome treba da se ophodite prema njima. Svoje lične frustracije leče tako što misle da zavode neki red u školi.

5. Gde god možete – snađite se. Na časovima gde se ništa ne radi (cela treća i četvrta godina), gledajte/čitajte nešto korisno, samo ne dozvolite da vam mozak ukalupe. Ako vam ta ''ustanova'' ne napravi gađenje od ustajanja u 6 ujutru i odlaska na Karaburmu u drugu zgradu, uz sve scene koje vidite (počev od nastavnika preko ostalih u toj ustanovi) onda vam ni pakao neće teško pasti. 

 6. Škola je neopisivo loše organizovana. 

Računari Arhitektura skupa instrukcija

Arhitektura skupa instrukcija. Instrukija predstavlja bazičnu nardbu koju razume procesor. Program je sačinjen od niza instrukcija. Instrukcija je u binarnom obliku. Skup instrukcija predstavlja skup različitih nardbi koje razume procesor. Procesori se dele i prema vrsti skupa instrukija koju podržavaju na CISK i RISK. U okviru jednog skupa instrukcija sve int. moraju imati istu arhitekturu. Arhi. instr. Definiše broj polja u instrukciji, njihov redosled i dužinu svakog polja u bitima. Postoje dva najčešće korišćena inst. seta CISK i RISK.

CISK – complex instruction set of computer. Ovaj inst. set karakteriše: 1. ogroman broj instrukcija (za svaku moguću situaciju napravljena je instrukcija). 2. ovakvi tipovi procesora rade sporije. 3. zauzima puno memorije. 4. postoji veliki broj instrukcija u okviru ovog koji se retko, gotovo, nikada je koriste. 5. ovakav tip procesora je lak za programiranje, ima samo 1 instrukciju. RISK – Reduced instruction set of Computer. On je redukovani intrukcijski set i ima sledeće osobine. 1. u odnosu na CISK broj instrukcija je znatno smanjen. 2. sve instrukcije su elementirane – proste i iste dužine. 3. procesori koji rade sa ovakvim instrukcijim setom su brži. 4. programiranje je složenije, jer za isti rogram potreban je veći broj instrukcija u odnosu na CISK.

Tipovi instrukcija. Prema nameni postoje 4 osnovna tipa instrukcija: jednoadresne, dvoadresne, troadresne i četvoroadresne.Četv. se najčešće koriste u rač. tehn. Svaka od ovih instrukcija ima definisana polja: OP – kod operacija, M – modifikator (objavljanjava koja vrsta adresianja je upotrebljenena). A1 adresa prvog operanda, A2 drugog, A3 adresa na koju se očita rezultat, A4 adresa naredne instrukcije. Prekidi: ovadno je postojala potreba da procesor upravlja većim brojem periferija. Postoje dva ključna načina da se to izvrši: 1. poliranjem (polling) ili prekidima (interrupt). Poliranje predstavlja proces gde procesor proverava rezervisane lokacije mnogo puta. Pošto su periferije sporiji uređaji višestruke provere su uzaldune i opterećujuće za procesor. Prekid je mehanizam kojim se omogućuje brže izvršenje programa (pa i rada sa periferijama i ako je višeg ili istog prioriteta jedan posao ili šrogram može biti prekinut drugim programa, a kasnije nastaviti sa izvršavanjem).

Primer za poliranje dete često proverava, ručak kuva i dalje, za prekid kuva ručak, skloni šerpu, ugasi šporet i ode kod deteta, kasnije nastavi sa ručkom. Postoji više vrsta prekida 1. hardverski (mask. i nemask), 2. programski , 3. sistemski 4. izuzeci (2-3-4 su softverski prekidi), izuzeci su nemaskirajući. Prekidna rutina predstavlja niz aktivnosti koje se obavljaju kada se prihvati prekid. Prekidna rutina obuhvata: 1. pamćenje svih statusnih registara tekućeg programa (onog koji je prekinut), 2. konfigurisanje svig statusnih registara, 3. izvršenje prekinutog programa, 4. rekonstrukcija svih statusnih registara tekućeg programa kako bi se nastavilo izvršenje tačno od onog mesta gde je prihvaćen prekid.

Matematika Formule

Računari 4 godina poslednji test

1.    Rad u realnom vremenu

Računarski sistеm kоji (proizvede izlaz) završi zadatak za unaprеd zadatо vrеmе naziva sе sistеm za rad u rеalnоm vrеmеnu.

Sistеmi za rad u rеalnоm vrеmеnu su računarski sistеmi kоji upravljaju i nadglеdaju fizičkе prоcеsе. Često su sastavni dео nеkоg vеćеg sistеma ili urеđaja i iz tоg razlоga sе nazivaju ugrađеni (ili еmbеddеd) mikrоprоcеsоrski sistеmi.  Vreme odziva Real Time sistema je ključna karakteristika koja je određena prirodom fizičkog procesa.

Najvažnijе svоjstvо sistеma za rad u realnom vremenu jе tо štо оn mоra da budе u stanju da prihvati i оbradi pоdatkе u vrеmеnu kada jе nеka pоjava u tоku. Vreme odziva zavisi od primene (da bi sе uticalо na pоnašanjе rakеtе u lеtu, оdzivnо vrеmе mоra sе krеtati u оkviru mikrоsеkundi).

RTS sе sastоji оd upravljačkоg i upravljanоg sistеma. Upravljački sistеm (ili еmbеddеd systеm) prеdstavlja еlеktrоnski pоdsistеm fizičkоg sistеma.  Upravljani  sistеm  sе  mоžе pоsmatrati  kaо  оkružеnjе  sa  kоjim  upravljački  sistеm  intеragujе.  Na  primеr,  u  slučaju autоmatizоvanе  fabrikе,  upravljani  sistеm  jе  fabrički  pоgоn  kоji  sе  sastоji  оd:  rоbоta, manipulatоra,  pоkrеtnih  traka,  itd,   dоk  upravljački  sistеm  čini  računar  zajеdanо  sa intеrfеjsоm prеma оpеratеru, kоji upravlja i kооrdinišе svе aktivnоsi u fabričkоm pоgоnu.

Оsnоvnе funkcijе RTS sistеma su slеdеćе:

1. Prikuplja infоrmacijе о tеkućеm stanju fizičkоg sistеma (temp., pritisak.,..).

2. Оbrađujе prikupljеnе infоrmacijе na bazi matеmatičkоg mоdеla fizičkоg sistеma.

3. Gеnеrišе izlaznе signalе kоji utiču na pоnašеnjе fizičkоg sistеma.

2.    Daljinska obrada

Kada se za pristup računaru koristi daljinski ulaz – izlaz, tada se radi o daljinskoj obradi.

Na procesor je preko telekomunikacionih linija vezano više udaljenih terminala, personalnih računara ili radnih stanica koji se opslužuju u režimu multiprogramiranja. Posredstvom modema ili koncentratora sa udaljenih uređaja šalju se u računar komande i podaci, a na osnovu primljenih komandi i podataka računar vraća izlazne rezultate.

Primer daljinske obrade predstavlja sistem koji primenjuju banke. Prednosti daljinske obrade su ne samo u mogućnosti veoma brzog prenosa podataka nastalih u filijali do računara već i u činjenici da filijala ima pristup podacima koji se čuvaju u bazama podataka računara čime je obezbeđeno veoma brzo dolaženje do njih. U stvari, ovde se teži uvođenju moćnih centralnih računara koji su u mogućnosti da obrade podatke nastale na veoma širokom području.

3.    Komandni procesor (shell - ljuska)

Komandni procesor je komponenta OS koja prihvata, interpretira i realizuje komande operativnog sistema. Svaki OS ga ima. Kada se prikaže komandna linija ili korisnički interfejs, programer ili korisnik unosi naredbu, nakon unosa naredbe on analizira sintaksu, odnosno validira naredbu, a zatim prosleđuje i interpretira naredbu OS-u ili ispisuje grešku.

4.    Komponente operativnog sistema

a) mikrokod – predstavlja osnovni mašinski kod koji sami proizvođači hardvera (matičnih pl.) postavljanju na PROM memoriju. Mikrokod je skup programa predviđenih za odr. hardver. Skup prog. za više različitih hardvera su sastavljeni su u BIOS-u.

b) kernel (jezgro) – predstavlja skup sis. programa kojima se: upravlja prenosom podataka,  rasporedom blokova, periferijama i CPU. Programerima nije dat direktan prist. sis. programima kernela.

c) shell (ljuska) – predstavlja komandni interfejs između korisnika i sistemskih programa kernera.  On koji prihvata, interpretira i realizuje komande operativnog sistema.

5.    Operativni sistem

Operativni sistem je skup programskih modula koji omogućuju vezu sa korisnikom i upravljaju hardverskim i softverskim resursima računara sa zadatkom da korisniku omogući jednostavan rad na računaru.

ОS stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama. Svaki računar opšte namene zavisi od OS, koji održava rad hardvera i olakšava proces komunkacije čoveka i mašine.

6.    Podela operativnog sistema

Podela operativnih sistema može se izvršiti na više načina.

Prema broju korisnika: §  monokorisničke (jedan korisnik) §  multikorisničke (više korisnika istovremeno)	Prema broju programa: §  monoprogramske §  multiprogramske
Prema broju procesora koji postoje u sistemu: §  monoprocesorske sisteme §  multiprocesorske sisteme	Prema nameni i načinu obrade poslova: §  OS opšte namene §  OS specijalne namene

7.    Pojam procesa i njegova stanja

Proces je program u statusu izvršavanja, zajedno sa svim resursima koji su potrebni za rad programa. Proces je dinamične prirode, to je objekat multiprogramiranja i predstavlja program kome je pridodata posebna struktura koja se naziva kontinuirani blok procesa (PCB).

- 1. Iz stanja izvršenja u stanje blokiran, ako su mu za dalji rad potrebni resursi koji nisu dostupni.
- 2. Iz stanja izvršava se u stanje spreman kada istekne dodeljeno procesorsko vreme.
- 3. Iz spreman u izvršava se kada se izabere iz liste spremnih proc. i procesor izvršava kod tog proc.
- 2., 3., Prelaz između stanja izvršava se u stanje spreman kontroliše deo OS koji se zove dispečer.
- 4. Iz stanja blokiran u stanje spreman prelazi kad dobije potrebne resurse i treba da sačeka red na procesor.

8.    Dispečer

Dispečer određuje koji proces dobija procesorsko vreme (po prioritetu) i koliko vremena dobija za izvršenje. On mora biti dovoljno brz, zbog toga postavlja se u jezgro OS i uvek se nalazi u RAM-u (op mem.).

Izvršenje dispečera dolazi u sledećim situacijama: proces se završio i treba izabrati novi, proces se odblokira ili blokira, procesu u stanju izvršenja istekne dodeljeno procesorsko vreme.

Postoje 2 vrste dispečera: 1) prekidni – izvršenje procesa u CPU može biti prekinuto, proces se vraća u stanje ready i izvršava se prekidni proces 2) neprekidni – izvršenje procesa ne može biti prekinuto od strane dispečera. Jedino sam proces može promeniti svoje stanje.

Algoritam dispečera treba da obezbedi vernost – svaki proces mora dobiti šansu za izvršenje; efikasnost – procesor mora biti maksimalno iskorišćen; što kraće vreme odziva (response time); što veću propusnost, što veći broj izvršenih pokrenutih proc. u jedinici vremena. što kraće izvršenje pokrenutih programa.

9.    Serveri

Server je računar u višem računarskom sistemu koji je priključen na mrežu i omogućava određene servise ostalim računarima u mreži. Server nije sistem koji obavezno mora da ima serverski OS. Zbog ovoga računar koji ima običan OS može biti server ukoliko se podesi u mreži i dodelu mu se takva uloga.

Postoje dve grupe servera. Prvi čine: serveri koji u slučaju otkaza ne utiču ključno na funkcije OS. Drugu čine: serveri koji u slučaju otkaza ugrožavanju rad sistema i potrebno je da nepresano rade.

Hardver nije potreban poseban ukoliko je računar predviđen da radi kao server za manji broj računara. U slučaju velikog broja korisnika potreban je serverski OS i određeni specijalni hardver.

10. Vrste servera

Postoji veći broj vrsta servera: identifikacioni, print, fajl, veb, FTP, mejl, serv. za baze pod., VPN.

11. File serveri

Fajl serveri su često korišćeni serveri za smeštanje dokumenata kojima pristupaju zaposleni prema svojim potrebama. Ovim serverom se mogu odrediti pristupni nivoi, tako da neko može samo da čita ili samo da menja ili postavlja dokumenta.

12. DHCP serveri

Dynamic Host Configuration Protocol komunikacija server-klijenti: 1. Discovery; 2. Offer; 3. Request.

13. DNS

Svakom računarsko sistemu dodeljuje jedinstveno ime u okviru domena. Domeni su takođe imena koja su hijerarhijski raspoređena. DNS serveri vode računa (znaju) koja je trenutna dinamička IP adresa dodeljenja uređaju.

DNS u sebi sadrži tabelu povezanosti IP adresa i imena.

14. Mail serveri

SMTP protokol šalje poruke i upravlja zahtevima za odlaznu poštu. IMAP i POP3 protokol primaju poruke i koriste se za obradu dolazne pošte.

15. FTP serveri

FTP je skraćenica od File Transfer Protocol. FTP server je server koji služi za deljenje dokumenata preko interneta.

16. SQL serveri

Mnogi aplikativni serveri koriste SQL server kao mesto za smeštanje podataka. Microsoft SQL server je baza podataka čiji je glavni cilj da čuva ili šalje podatke aplikacijama koje to traže bilo da su na istom računaru ili na drugom povezanom na mreži.

Postoji nekoliko edicija SQL servera: Enterprise – najmoćniji, najskuplji i namenjn za velike kompanije; Standard – slabija verzija od Enterprise-a; Compact; Express – besplatan i dobar za pojedince.

17. Proxy server

Proxy serveri su u računari i sistemski programi koji opslužuju klijente računare ili programe, tako što prosleđuju njihove zahteve drugim serverima.

18. Baze podataka

Baze podataka se koriste za prikupljanje, čuvanje i manipulaciju podacima.

Baza pоdataka kaо dеljiva kоlеkcija mеđusоbnо lоgičkо pоvеzanih pоdataka danas jе najčеšćе kоrišćеna mеtоda za čuvanjе, оrganizоvanjе, prikupljanjе i sоrtiranjе pоdataka, kaо i smanjеnjе rеdundantnоsti (suvišnosti).

19. Bezbednost podataka

20. Zaštita od neovlašćenog pristupa

21.  Klijent- server

Politička partija ili stranka je društvena organizacija koja za cilj ima sprovođenje određene državne politike

Nastavna oblast: Demokratija i mehanizmi: Izbori: Кoriste se građanska prava Građani prenose suverenost i poslanicima daju mandat (ovlašćenje) Sredstvo kontrole Postoje parlamentarni i predsednički, i izbori za  organe TA i LS Izborni sistem: većinski i proporcionalni. Većinski izborni sistem: Teritorija države se deli na onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira (250) Svaka partija kandiduje svog predstavnika imenom i prezimenom u svakoj izbornoj jedinici Birači zaokružuju redni broj ispred željenog kandidata Pobeđuje onaj kandidat koji je osvojio najviše glasova, tj. apsolutnu većinu ili , najčešće, dva prvoplasirana idu u drugi krug Pogodan je za dvopartijski sistem

Prorpocionalni izobrni sistem: Teritorija države (najpravednije) je jedna izborna jedinica Partija kandiduje svoju izbornu listu sa imenima onoliko kandidata koliko se poslanika bira Birači glasaju za listu a ne za kandidata Mandati se dele proporcionalno broju osvojenih glasova Birači direktno ne utiču na izbor konkretnih osoba sa liste, već to čini partija Pogodan je za višepartijski sistem Da bi dobila mandat, partija mora da pređe cenzus Izborna jedinica i biračko mesto: Izborna jedinica je određena izbornim zakonom  Кao administrativna celina definisana je brojem poslanika, veličinom biračkog tela i teritorijalnim prostiranjem Podeljena je na više biračkih mesta U Srbiji, koja je od 2000.g. jedna izborna jedinica,  2012. bilo je  8549 biračkih mesta

Birački spisak: Treba da bude ažuriran Upisani i oni koji bi trebalo da budu izbrisani Nisu upisani ili su izbrisani oni koji imaju biračko pravo Кljučan je ukupan broj upisanih da bi se odredilo ko je dobio mandat Povećava se prag za male stranke Sprečava se osvajanje glasova u određenim sredinama U Jedinstveni birački spisak treba da  budu upisani svi punoletni pravno  sposobni građani Republike Srbije i  to se može proveriti na sajtu Ministarstva pravde. Кo pobeđuje na parlamentarnim izborima:Partija koja je osvojila najviše mandata  relativna većina  koaliciona i  manjinska vlada apsolutna većina     većinska vlada kvalifikovana većina promena ustava

Zašto partija može da pobedi na izborima iako nema većinu glasova? Samo  bahata vlast krade na izborima Кo donosi izborni zakon može manipulisati veličinom izbornih jedinica (brojem glasača) ali i brojem upisanih u birački spisak Džerimandering –  1811.g.  izabran je guverner Džeri Elbridž u Masačusecu pri pristrasno određenim granicama izbornih okruga koji su bili postavljeni u obliku salamandera PRAVNA DRŽAVA: Legalno – u skladu sa zakonom vlast u skladu sa zakonom Danas je skoro svaka vlast legalna Legitimno – ono što se temelji na nekim višim moralnim, logičnim uzvišenijim načelima VLADAVINA PRAVA: Prihvatanje neke strukture sa svim njeni autoritetima i pravilima  je legitimnost Legitimna je opšteprihvaćena vlast, vlast koja ja vladavina manjine u ime većine Legalitet je “pokriće za vlast”

Politička partija ili stranka je društvena organizacija koja za cilj ima sprovođenje određene državne politike. Struktura partije obuhvata ljude sa istom političkom ideologijom. Prve ideje i koreni partija pojavljuju se u Starom veku i to su bile heterije. Neke oblike političkog organizovanja imamo u Starom Rimu i Firenci. Moderne političke partije su nastale u 18 veku u Engleskoj i to su bile buržoaske partije. U 18 i 19 veku formirane su partije u SAD Francuskoj i drugim zemljama Evrope. Polovinom 19 veka Radnička klasa formira svoje prve partije i sindikate.

Osnovna pretpostavka demokratskog društva jeste slobodna utakmica političkih ideja to jest programa. To je suština političkog pluralizma Gde postoji više različitih političkih shvatanja koja su međusobnom sukobu i koja mogu biti potpuno suprotna. Ostvaruje se na razne načine, ali najčešće kroz višestranačko organizovanje i život. Suprotan je političkom monoizmu koji podrazumeva postojanje samo jednog sistema ideja i samo jednog sistema ideologije.

Politički pluralizam je širi pojam od partijskog pluralizma, jer se može iz ispoljavati kroz druge oblike samoorganizovanja i udruživanja građana u razne nezavisne, nedržavne i nestranačke organizacije. U njima i preko njih se mogu ostvarivati različite staleške grupe kulturne, humanitarne i druge potrebne interese. Takođe se može iskazivati kroz delovanja pojedinaca, štampe, javnog istupanja i slobodnog izražavanje mišljenja i političkog delovanja. Sve su to oblici kritičkog mišljenja kritičke javnosti koja stavlja javno mnjenje koje ima uticaja ne samo na organe vlasti već i na ukupno društveno opredeljenje i javnost.

Mandat je ovlašćenje koje birači daju svom predstavniku i ono može da traje 2, 3, 4 ili više godina. uglavnom se danas primenjuje Birači na poslanika prenose svoju suverenost Poslanik je slobodan da u trajanju mandata samostalno ili u skladu sa programom  i nalozima partije u parlamentu odlučuje, a bez konsultovanja sa biračima Кada je vlast legalna, ali nije i legitimna Кada nije u skladu sa logičnim, moralnim ili nekim drugim načelom Pobedili, ali nemaju većinu glasova – nisu manjina koja reprezentuje većinu Izbori u jednopartijskom sistemu Opozicija bojkotuje izbore Prekomponovanje koalicione većine

filozofija baruh de spinoza itd

Baruh de Spinoza – Holadski filozof. Dela: Načela Dekartove filozofije, Teološko – politička rasprava, Etika… Zbog kritičnkog stava u tumačenju dogmi i fil. teza, optužen za ateizam, isklj. iz jevr. zajednice.

Panteistička shvatanja – Bog je telesna, ne duhuvona stvarnost.  ONTOLOGIJA: Smatra da je SUPSTANCA SAMO JEDNA – monoizam. UZROK SAMOG SEBE. Bog je imanentan uzrok sveta. BOG ILI PRIRODA. O Bogu ili prirodi ne može se reči ništa drugo osim da je njega esencija uključuje njegovu egzistenciju – suština Boga je da postoji i ništa više. Po svojoj suštini Bog stvara čitavu prirodu, ali predstavlja jedinstvo celopkupnog stvorenog sveta.

Budući ograničeni i konačni ljudi mogu da saznaju samo 2 osnovna određenja supstancije: mišljenje i protežnost. Spinoza ih naziva atributima jedne suptancije. Oni na razl. nač. oslikvaju isto jedinostvo sveta.

Svaki atribut prikazuje beskonačno mnogo MODUSA. Modusi atributa protežbnosti su pojedinačna fiz. tela, a modusi atributa mišljenja su pojedinačne ideje.

EPISTEMOLOGIJA: Istina je adekvancija – odgovaranje ili podudaranje misli u našem duhu sa samom stvarnošću.

Saznati neku stvar znači znati njen uzrok, a saznati stvarnost u celini znači shvatiti krajnji uzrok stvarnosti. Ako znamo uzrok, onda možemo saznati i posledice koje u sebi ne sadrže ništa što već ne sadrži i sam uzrok.

Zato Spinoza smatra da je u svetu sve determinisano. Za njega je sloboda saznata nužnost. Intuitivno saznanje je intelektualna ljubav prema bogu. Krajnji cilj svakog saznanja je dostizanje moralnog savršenstva.

Dejvid Hjum. EPISTEMOLOGIJA: Pobija racionalističke teroije tvrdeći: ljudsko saznanje svoj osnov i granicu ima u iskustvu. Sve sadržaje ljudskog uma deli na: UTISKE (impresije): koji mogu biti senzacije (čula) i refleksije (samoposmatranje) i relacije (2+ impresije); IDEJE: pojmovi ili značenja. Svo saznanje stiče se povezivanjem ideja putem relacije uzročnosti – odnosu uzroka i posledice. Kada govorimo o proširivanju znanja putem relacije uzročnosti: 1) saznanje relacije izema među sobom (mat, fiz) 2) saznanje relacije fizičkih stvari u svetu.

Odnos ideja u matematici jeste nužan, ne može biti uzor saznanja stvarnosti. Nužnosti veze među idejama i počiva na ovoj nezavisnosti od iskustva. Ako kažemo da je 2+3=5, iskazujemo jednu istinu koja se temeljni na pojmovima aritmetike i strogo definisanim relacija među tim pojmovima. Svako ko zna šta znači broj 3 i 2 i sabiranje, zna da će zir ova dva broja biti 5, BEZ OBZIRA NA ISKUSTVO. (Brat je osoba muškog pola). U relaciji strogih činjenica Hjum uočava tri momenta: - prostorno vremenski dodir; - vremenski sled, - nužnu vezu. Ove dve uvek učimo iz iskustva (kreda, ringla…) Nužnost uzročne veze među strogim činjenicama ne može se saznati nezavisno od iskustva.

Naše poverenje u uzročne veze mešu pojavama je posledica navike, očekivanja da jedan uzrok uvek prati određena posledica – samo zato što se u preth. iskustvu to uvek događalo. Dakle, uzvorna veza među pojavama nije nužna veza, ona je posledica navike.

ETIKA: Hjum smatra da razum tj znanje onoga što je dobro čoveku ne može pomoći da se tako i ponaša. Razum nema motivacionu moć – nalozi razuma nas ne pokreću na delanje, već su pre naše strasti one koje usmravaju naše akcije. Razum jeste i treba da bude rob strasti. Moralnost oseća, ali se o njoj ne sudi.

Utopija je idealno zamišljena zemlja, zajednica sa savršenim društvenim odnosima gde vladaju blagostanje i sreća

Rene Dekart bio je francuski filozof, matematičar i naučnik čije je delo Geometrija postavilo osnove današnjoj analitičkoj geometriji. Začetnik je novovekovnog filozofskog pravca racionalizma, a često se kaže da se u njegovom djelu mogu naći i neke od prvih empirističkih teza. Dekartova najpoznatija i najznamenitija tvrdnja je „Mislim, dakle postojim“.

1. Treba prihvatati samo one istine koje saznajemo potpuno jasno i razgovetno.

 2. Složenije probleme treba razložiti na jednostavne i lakše shvatljive delove.

3. Ono što ostane neobjašnjeno treba objasniti pomoću ovih prostijih stvari.

4. Na kraju treba još jednom preći ceo proces, da bi se izbegle moguće greške.

Nikolo Makijaveli Rođen je u Firenci. Bio je italijanski državnik, pisac, filozof, istoriograf i politički teoretičar, jedan od utemeljivača politikologije. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države.

Đordano Bruno je bio italijanski filozof, astronom, i okultist pogubljen kao jeretik, jer su njegove ideje bile u suprotnosti za doktrinom katoličke crkve. kao jeretik, javno je na lomači spaljen Đordano Bruno, italijanski filozof i astronom, zbog svoje teorije da je svemir beskonačan, jer se to nije uklapalo sa učenjem Katoličke crkve.

racunari poslednja kontrola

Server je računar u višem računarskom sistemu koji je priključen na mrežu i omogućava određene servise ostalim računarima u mreži. Server nije sistem koji obavezno mora da ima serverski OS. Zbog ovoga računar koji ima običan OS može biti server ukoliko se podesi u mreži i dodelu mu se takva uloga. 2 grupe servera. 1. čine: serveri koji u slučaju otkaz ne utiču ključno na funkcije OS. 2. čine: serveri koji u slučaju otkaza ugrožavanju rad sisema i potrebno je da nepresano rade. Hardver nije potreban poseban ukoliko je rač. predviđen da radi kao serveer za manji broj rač. U slučaju velikog br. korisnika potreban je serverski OS i određeni spec. hardver. Potređenja radi običan OS Win 10 košta oko 160E, a serverski oko 800E. Postoji veći broj vrsta servera: identifikacioni serv., printm fajl, veb, FTP, mejl, serv. za baze pod., VPN.

DNS: Svakom rač. sis. dodeljuju jedinstveno ime u okviru domena. Domeni su takođe imena koja su hijerarhijski raspoređena. DNS serveri vode računa (znaju) koja je trenutna dinamička IP adresa dodeljenja uređaju. DNS u sebi sadrži tabelu povezanosti IP adresa i imena. E-mail: server za e-mail koji ji se instalira omogućuje korisnicima protokom mejlova preko servera. Mail server: SMTP protokol šalje poruke i upravlja zahtevima za odlaznu poštu. IMAP i POP3 protokol primaju poruke i koriste se za obradu dolazne pošte.

Proxy serveri: su u računari i sis. programi koji opslužuju klijente računare ili programe, tako što prosleđuju njihobe zahteve drugim serverima. Print: zadatak je da radnim standardima omogući korišćenje štampača koji je priključen. Print server se može korisitit za mrežne štampače, najčešće. Fajl: ovo je često korišćen server za smeštanje dokumenata kojima pristupaju zaposleni prema svojim potrebama. Ovim serverom se mogu odrediti pristupni nivoi, tako da neko može samo da čita ili samo da menja ili postavlja dokumenta. FTP: server koji služi za deljenje dokumenata preko interneta.

DHCP: Dynamic Host Configuration Protocol komunikacija server-klijenti: 1. Discovery; 2. Offer; 3. Request. Database server: ovakvi serveri omogućavaju skladištenje podataka i aplikacija na instaliranih na drugim računarima da koriste iste podatke. VPN serveri: to su serveri za daljinski pristup sopstvenoj mreži sa bilo koje lokacije na kojoj postoji pristup internetu. Structured query language SQL: Microsoft SQL server je baza podataka čiji je glavni cilj da čuva ili šalje podatke aplikacijama koje to traže bilo da su na istom računaru ili na drugom povezanom na mreži. Enterprise, Standard i Express.

Uslovi za ostvarivanje demokratije

Uslovi za ostvarivanje demokratije: 1. Slobode i prava građana koje su date ustavu, a štiti ih država. Tu se pre svega misli na ravnopravnost i jednakost pred zakonom;
2. Slobodan, aktivan i ravnopravan građanin;
3. Vladavina prava (pravna država) ;
4. Postojanje razvijenih, stabilnih političkih institucija kao što su: udruženja građana, političke strane;
5. Izbori i izborni sistem; 6. Parlament; 7. Lokalna samouprava;
 8. Slobodni mediji; 9. Odgovornost za poslove koji se obavljaju;
10. Javnost u radu organa, institucija i pojedinaca. Po nije samo informisanost putem medija, već pre svega uvid u rad, kontrola i pozivanje na odgovornost.;
11. Politička kultura: tolerancija u dijalogu , uzajamno uvažavanje i spremnost na odgovor.

Državni organi vlasti: 1. Parlament; 2. Vlada; 3. Ministarstva; 4. Sudovi. Oni ne obavljaju iste funkcije i nemaju ista ovlašćenja. - - - - - - Parlament donosi i menja zakone i to je zakonodavna vlast.
- Vlada izvršava zakone i propise i to je izvršna vlast.
- Sudovi odlučuju o povredama prava i to je sudska vlast. Između ove 3 vrste organa moguće je vlast organizovati na 2 načina, odnosno, možemo primeniti 2 načela (principa) vlasti.
1. Načelo podele vlasti; 2. Načelo jedinstva vlasti.
Prvo načelo je primenjeno u većini savremenih država.

Danas možemo razlikovati 3 sistema vlasti: 1. Parlamentarni; 2. Predsednički; 3. Skupštinski.
1. Parmentarni – Zasnovan je na podeli vlasti i usporavljena je ravnoteža izmešu parlamenta i vlade uz mogućnost uzajamnog organizovanja. Ovakav sistem imaju skoro sve države Evrope, veći deo Afrike i Azije. Parlament u ime države vrši suverenu vlast, te zato izraz idržavne suverenosti. Parlament ima pored zakonovavne još 2 znajačne funkcije: 1. Izbornu; 2. Kontrolnu. Izborna znači biranje i smenjivanje najviših državnih funkcionera, šefa države, predsednika vlade i sudije. Kontrolna funkcija se odnosi na bladu koja za svoj rad odgovora parlamentu. U ovom sistemu često dolazi do krize vlade koja teži da ostvari premoć nad parlamentom.

2. Predsednički sistem je takođe zasnovan na podeli vlasti. Predsednika biraju građani gotovo uvek neposredno. On formira vladu na čijoj je čelu. Komanduje oružanim snagama i nezavisi u svom radu i parlamentu. Polupredsednički – šefa države neposredno biraju građani i ima znatna izvršna ovlašćenja. On ne odgovoara parlamentu već direktno građanima. Takvi sistemu su u Francuskoj i Srbiji. 3. Skupštinski sistem je zasnovan na jedinstvu vlasti što znači da skupština ima proed zakonodavne i izvršnu vlast, a sudstvo samo relativno razdvojeno. Uspostavljan je posle Oktobarske revolucije u Rusiji i posle 2 Sv. rata u zemljama istočne Evrope. Ovaj sistem je prevaziđen, osim u Švajcarskoj gde je uspešno kombinovan sa oblicima neposredne demokratije.

FILOZOFIJA

FILOZOFIJA

1.    Položaj čoveka u svetu prema stoicima

2.    Etičko načelo stoika

3.    Kako epikurejci definišu Sokratovo vrhunsko dobro?

4.    Ptertujmijanova ili Avgustinova maksima

5.    Kakvu promenu spram antike donose poslanice Pavla?

6.    Odnos novoplatoničara prema hrišćanstvu

7.    Sa čim Plotin upoređuje jedno?

Epikurejstvo je antička filozofija života. Osnivač je Epikur sa Samosa. Najbolji prikaz njegove filozofije nalazimo u delu O priordi stvari rimskog pesnika Tita Lukrecija Kara. Prema epikureijcima, naš svet, kao i sve drugo u kosmosu, nužno će nestati. Jedino što je izvesno u svetu jeste trošnos svih stvari, pa se tako ljudi mogu nadati večnoj smrti. Iz tog viđenja proističe optimističko razumevanje. Smrti nema dok je nas.

Epikurejska fizika: postoje samo prazan prostor; atomi i večno kretanje. Za njih sve postojeće jeste materijalno.
(3.) Epikurejska etika: najveće zadovoljstvo je duševni mir. Najbolje je imati meru u zadovoljstima, pronaći sredinu između prirodnog i veštačkog zadovoljenja potreba. Najveće zadovoljstvo ujedino i najveće dobro je samodovoljnost. Ono stvara mudrost.

-          -      -    -     -     -    - 

Stoicizam je filozofija sudbine. (1.) Stoici smatraju da se čovek i svet nalaze u stalnoj napetosti koja prositiče iz njihovih različitih suština. Čovek je na izvestan način bačen u svet. Smatraju da treba prihvatiti svoju sudbinu. Začetnik stoicizma bio je Zenon iz Kitiona. Najznačajniji predstavnici su Seneka, Epiktet i Marko Aurelije. Stocizam govori svima da pojednako prihvate svoje biće i sudbinu, a da je sve drugo puka obamana i zaludni trud. Svrha je samoodržanje individualnog života.

Nalik epikuerijcima, stoici osnovu saznanja vide u čulnom opažanju. Čovek je neispisana ploča koja spolja prima utiska i stvara nepomenljive kataleptičke i promenljive, akataleptičke predstave. Materija je živa i božanska. Samo bog jeste materija, tj. izvestan topao fluid koji prožima svet. Bog je logos. Tvorac sveta i njegova sudbina. Za stoike bog je beskonačan niz uzroka koji postoji s materijom i njenim imanentnim zakonitostima.

(2) Stojici smatraju da se unutrašnja sloboda čoveka sastoji u saznanju nužnosti zakona prirode, odnosnu u saznanju da se sudbina odvija onako kako to bog hoće. Moralno je ono što je u saglanosti sa prirodom, baš kao što je istina ono što je identično biću. Oni usvajaju pitagorejsku tradiciju po kojoj postoje 3 vrste života – kontemplativni, praktični i razumni. Da bi čovek postao mudrac mora da prihvati svoju pripadnost svetu, da stalno prevladava odvojenost od celine i da se miria sa svojom sudbinom.

-          -      -    -     -     -    - 

Plotin je najslavniji filozof Rima u vreme njegove najveće moći. U Rimu je vodio filozofsku školu u kojoj je stekao status duševnog upravitelja koji pomaže prosvetljenju svojih učenika. (7.) Plotin smatra da je bog iznad svega pojedinačnog, te da se o njemu ne može izreći nijedna pozitivna odrednice. Takvog boga on naziva Jedno, koje je negacija mnoštva i ono što je prvo od svega. Njemu, moguće je pripisati neko dobro, ali kao kao opštu odrednicu, i to na osnovu sličnosti sa postojećim bićima

Kada Jednom pripisujemo neku volju ili delovanje, onda ga već na neki način snižavamo na konkretnu stvar, što ono po definiciji ne može biti.

Iako svekoliki svet proizilazi iz Jednog, ono uvke ostaje isto, i uvek je povezano sa emocijama.

-          -      -    -     -     -    - 

(6.) Novoplatonizam predstavlja izraz težnje da se bude sličan bogu koliko je to moguće. Takav slogan usvojio je Eudor iz Aleksandrije, a kasnije ga šire hrišćanski mislioci koji platonističko nasleđe promišljaju u duhu Hristove objave, odnosno Otkrovljenja. Prvi susret platonista i hrišćanja prošao je u sukobu.

Kels, novoplatoničar, u delu Reč istine napada hiršćanski misticizam, posebno njegovo jevrejsko poreklo i učenje o mogućnosti telesne realizacije božanstva. Slično nastupa i Maksim koji odbacuje hrišćansko učenje. Međutim, hrišćani iz tih kritika profitiraju, jer su preko njih dobili mogućnost da precizinije uobliče svoj identitet.

(4.) Avgustin – hiršćanski filozof, njegova filozofija bila je pod uticajem Platojna i novoplatonizma. Prema Avgustinu, prvobitni greh zatomljuje Božju milost u čovečjoj duši. Bez obzira koliko se neko trudio, njegova vrlina ga nikada neće učiniti dostojnim beskrajne svetosti Božje. Samo Božjim suverenim izborom da milost proširi na nas, spasenje je moguće.