GRČKA FILOZOFIJA NAJBITNIJE

GRČKA FILOZOFIJA

1.      Periodizacija Antične Grčke

1)      Helesnko (grčko) doba VII – IV vek p.n.e.

a.       kosmološki period (filozofija sofista, Demokrat, Sokrat)

b.       antropološki period                             - klasična grčka filozofija

c.       sistemski Platon i Aristotel                - klasična grčka filozofija

2)      Helenističko-rimski IV – VI vek n.e.

a.       Sokratovske škole

b.       Akademičari

c.       Peripotetičari

d.       Epikrejci

e.       Stojci

f.        Skeptici

g.       Novoplatoničari

2. Kosmološki period (Filozofija priode)

Prvi filozofi – presokratovci (7. i 6. vek p.n.e.) prvenstveno su se bavili proučavanjem prirode. Nazivaju se fizičari često. Physis – ono što rađa sve drugo. Izučavaju principe svih stvari, bića – onoga što jeste kosmos – poredak, red, sklad, kosmos je svet u celini.

Prirodu razumevaju kao osnovu svih zbivanja.

Ambicija da se prevlada rizik: 1. čulne raznolikosti (čulno mnoštvo). Sve mora nastati iz nečega.

3. Jonjani – problem počela

Prvi filozofi potiču iz Jonije. Najznačjaniji, a ujedno i najstariji poliis u toj oblasti bio je Milet. U njemu je svtovrna prva filozofska škola, čiji je osnivač, prema Aristotelovom svedočenju bio Tales.

4. Tales (640 – 550. godina p.n.e)

Prema Herodotu, najveću slavu je stekao proračunom na osnovu kojeg je najavio pomračenje sunce. Anegdota – upao je u bunar dok je proučavao zvezde. Tako je stvorena opšta slika o filozofima koa rasejanim ljudima koji nemaju dodira sa praktičnim životom.

Načelo i osnovni element prirode za njea je voda. NNepromenjljivi praizovor iz kojeg sve nastaje isparavanjem ili zamrzavanjem. Hrana svih bića.

5. Anaksimandar (oko 610 – 547. god. p.n.e)

Učitelj mu je bio Tales. On je bio pronalazač i uspešni državnik. za arhe, prvi osnovih bića video je u neograničenosti (aperion). Iz apejrona pomoću neprestanog vrtložnog kretanja izdvajaju se suprotnosti, koje uzrokuju nastajanje pojedinačnih stvari. Vraćanje onom jednom (ili u Apejron) je pravednost, dok prethodno iizdvajanje pojedinačnih stvari putem suprotnosti je nepravednost.

Bezbroj svetova. Kao osnov postojanja, vazduh je beskonačan u kvantitativnom smislu, ali ne i u kvalitativnom smislu.

6. Heraklit iz Efesa (oko 544 – 480. god p.n.e)

Ne spada u Miletsku školu zbog tajnovitosti njegove filozofije, ali i zbog njegovog čudnog karaktera, nazvan je mračnim filozofom. Kritikuje celokupnu helensku tradiciju, čak i samog Homera. Za njega je arche večno kruženje istog, borba suprotnosti. Smatra da je karakter svakom čoveku sudbina. Svako bira misli, dela, usvaja…. ono što mu je po prirodi tj. karakteru. Zato su neki budni, razumni , dok je većina spavača i njihove duše su uglavnom vlažne, tj ogračniele, čulne i iracionalne.Rat je otac svih stvari. Sve nastaje borobom i po sudbini. Svet bez sukoba bio bi umrtvljen svet. U svetu neprekidnog nastajanja i nestajanja prema normi koju predstavlja logos, postoji put razdora koji rađa deobe, ali i put sloge u kome se naizgled uništeni elementi sakupljaju u univerzalnoj jednistvu. Nastajanje je smenjivanje rađanja i smrti i uvek je kružno.

7. Pitagorejska škola – tajna brojeva

Značajan uticaj na celokupno helensko društvo