Računari memorije

Podela Memorija: Memorije su delovi računara koji nam služe za čuvanje instrukcija i podataka i čitanje istih. Memorijski materijal je fizički materijal na koji je moguće zapisati podatke (nule i jedinice). Četiri osnovna kriterijuma prema kojima klasifikujemo memorije su: 1. vrsta medijuma koja se korsti za fizičko upisivanje podataka, 2. način pristupa podacima – postoje memorije kod kojih se podacima pristupa preko sadržaja adrese, redosledu adrese ili proizvoljno, 3. brzina pristupa, odnosno, vreme potrebno da se upiše ili očita podatak, 4. cena.

1.       Registarska memorija, 2. Keš memorija, 3. RAM, 4. Keš memorija diskova, 5. Hard Disk, 6. CD, DVD, mag. Traka.

RAM: Random Access Memory je memorija sa slučanim pristupom u kojoj se najčešće nalaze programi i podaci koji se trenutno izvršavaju. Podacu organizovani kao memorijske rečije kojima se može pristupiti proizvoljno. Sve RAM memorije gube sadržaj po nestanku napajanja ili gašenju računara. Postoje dve vrste. Dinamička RAM (DRAM): za smeštanje 1. bita potrebno je 2 tranzistora, podaci se smetšaju u parazitivne kapacitivnosti koje je neophodno osvežavati na svake 2 ms. Osvežavanje predstavlja ponovno upisivanje. Zbog malog broja tranzistora ova DRAM je jeftiniji, ali sporiji od statičke RAM. Statička RAM: za smeštanje 1. bita potrebno je 6 tranzistora. Nije potrebno osvežavanje. Nešto je brža od dinamičke RAM, ali je znatno skuplja. Brzina računarskog sistema direktno zavisi od količine RAM memorije.

ROM: Read-Only Memory su memorije prvenstvno namenjenje za čuvanje podataka koji se gotovo nikada ne menjaju. Ova memorija napravljena je pomoću tranzistora i vrlo je brza za čitanje, ali je zato spora za brisanje i ponovni upis (koja to može). ROM ne gubi sadržaj po nestanku napajanja ili gašenju računara. U računaru ona služi za BIOS, pomoću koga se unose na početku potrebne informacije (operativni sistem, itd…). Postoji više vrsta ROM memorije. 1. Običan ROM: podaci se upisuju samo fabrički, brisanje i ponovni upis nisu mogući, 2. PROM: podatke je moguće brisati UV zračenjem, dok je za upis potreban poseban programator, 3. EPROM: podatke je moguće brisati UV zračenje, upis se može vršiti električnim putem, 4. EEPROM: podatke je moguće brisati i upisivati električnim putem.

Registarska i keš memorija: Registarska memorija predstavlja skup svih registara koji se nalaze na CP, osnovno, njihove memorijske lokacije. Brzina reg. Memorije je velika, približna brzini samog procesora. Keš memorija – iako se danas nalazi na istom čipu sa procesorom, ona ne predstavlja logički deo CPU. Keš memorija je nešto sporija od registarske, ali je zbog toga ima znatno više. Ona predstavlja sponu između RAM memorije i procesora i znatno ubrzava rad, jer je mnogo brža od RAM. Keš memorija prenosi podatke blokovima, a upravljanje blokovima vrši OS, bez delovanja procesora. Keš memorija se deli na: L1 cache – najbrža, najskuplja, najmanje je ima i sadrži instrukcije, L2 cache – srednje je brzine i cene, a sadrži instrukcije i podatke, L3 cache – najmasovnija je i nasporija, kao i najjeftinijia. Sadrži sve ostalo

Stek memorija: Brzina stek memorije ne zavisi od same stek memeorije, već od memorije na kojoj je napravljena. Što znači da ona nije brza ili spora memorija. Stek memorija nije fizička memorija, već je  ona način organizacije memorije (fizičke). Kod stek memorije nije moguće preskakanje pri upisivanju i čitanju podataka, već se ono vrši redom. Prednost je u tome što je za grupu podataka u steku potrebna samo jedna adresa steka koja se nalazi u stek pointeru. Postoje dve vrste steka: FIFO – First Input First Output, prvi upisan podatak će biti i prvi koji se može očitati i LIFO, Last Input First Output, poslednji upisan podatak će biti prvi očitan.

Asocijativna memorija: Predstavlja poseban vid memorije čije se sadržaju može pristupiti preko nekog dela sadržaja, tzv. ključne reči ili ključa.

Spoljašnja memorija: Nije u sastavu računara i teorijski računar bi mogao da funkcioniše bez nje. Međutim, danas u svetu velikih količina podataka nije moguće raditi bez nje. Karakteristike spoljašnje memorije su niska cena po jedinici memorije, veliki kapacitet i mala brzina. Spoljašnje memorije su hard disk, magnetne trake, optičke memorije i diskete.

Virtuelna memorija: Virtuelna memorija nije fizička memorija, već predstavlja mehanizam pomoću kojeg se prividno stvara veća količina RAM memorije, teorijski, veličina RAM memorije je ista kao hard disk. Virtuelna memorija rezerviše deo memorije na hard disk. Princip funkcionisanja virtuelne memorije je sledeći: Blokovi podataka koji imaju najmanju verovatnoću da će zatrebati procesoru su smeštaju na rezervisano mesto na hard disk, nakog toga, na upražnjenom mestu u RAM memoriji se smeštaju blokovi podataka za koje je najverovatnije da će zatrebati u bliskoj budućnosti. Rad virtuelne memorije nije svemoćan i uvek se mogu desiti nepredviđene okolnosti, npr. da potrebni podaci ne budu u RAM-u,a trebaju procesoru. Rad virtuelne memorije ne isključuje potrebu za većom količinom RAM memorije.

PROVERITI!!! MOŽE BITI GREŠAKA!!!! 

Memorije sa neposrednim pristupom su: RAM, HDD i CD.
Standardne veličine registara su: 64 bit, 32 bit, 16 bit.
RAM je 1000x sproiji od registarske memorije, oko 100x od keš.
Fizičke memorije nisu stek i virutelna.