računari kontrolni

ROM memorija je takva da kada se podaci jednom u nju upišu, oni se ne mogu menjati (brisati stari i upisivati novi), već se mogu iz nje samo očitavati. Vrlo važna osobina ROM memorije je ta da kada se isključi napajanje računara, ona zadržava podatke upisane u njoj, bez obzira koliko dugo nema napona za napajanje.. Uglavnom se koristi za 1. Startne programe 2. Firmware 3. BIOS Naime, proizvođač matične ploče uvek smešta na nju jedan čip sa ROM memorijom u kojoj se pored ostalog nalazi i startni program, na čiji početak se po uključenju napajanja upućuje mikroprocesor

1.ROM fabrički prilikom proizvodnje, jednom zauvek upisani podaci. nikakva mogućnost da se oni promene. 2.PROM (Programmable ROM) čipovi koji se proizvode prazni, pa se zatim jednom isprogramiraju i više se ne mogu obrisati (obično od strane proizvođača same ploče). 3.Sledeća faza su EPROM (Erasable …) čipovi koji su se programirali u posebnim uređajima (EPROM programatorima), sadržaj se može obrisati dužim izlaganjem jakoj ultraljubičastoj svetlosti. 4.EEPROM (Electrically…) čipovi kod kojih je mogućnost promene podataka još više olakšana, pošto se za brisanje ne koristi ultraljubičasta svetlost, već posebno definisani električni signali koji se dovode na čip. Drugi naziv za EEPROM memoriju je i fleš (flash) memorija. Mogući virusi koji napadaju BIOS. Rešenje – Dual BIOS.

RAM Operativna, osnovna, glavna memorija služi za čuvanje podataka koji se koriste u procesu izvršenja operacija ( polazni podaci za obradu, međurezultati, konačni rezultati obrade, instrukcije programa koje se izvršavaju ). Kako se na osnovu adrese pristupa bilo kojoj lokaciji, koristi se termin memorija sa neposrednim pristupom ili memorija sa proizvoljnim pristupom. U procesu obrade ostvaruje se stalna komunikacija između CPU i OM. Iz OM u procesor se prenose instrukcije programa i operandi nad kojima se izvršavaju operacije predviđene instrukcijama programa, a iz procesora u OM šalju se na čuvanje međurezultati i konačni rezultati obrade. U memoriji se binarni podaci čuvaju u obliku grupa bitova koje se nazivaju memorijske reči.

Svaka reč čuva se u posebnoj lokaciji, a čita se ili se upisuje kao celina i može biti: brojčani podatak,alfanumerički podatak, kod instrukcije ili bilo koji binarni kod. Postoje : 1.statičke -Static random-access memory (SRAM)i 2.dinamičke memorije -Dynamic random-access memory (DRAM)-sa neposrednim pristupom. 1.Statički RAM je tip RAM memorije koja zadržava podatke bez spoljnog osveženja dokle god je priključeno napajanje, po čemu se razlikuje od dinamičkog RAM-a koji se mora osvežavati puno puta u toku svake sekunde da se podaci ne bi izgubili.

Prednosti SRAM: Brži je od DRAM, Osvežavanje nije potrebno Mane SRAM: Za svaki bit podatka se koristi 4 do 6 tranzistora. Skuplja je. Zahteva mnogo više mesta. Prednosti DRAM: Za svaki bit podatke se koristi samo 1 tranzistor + kondenzator. Zahteva mnogo manje mesta, Jeftinija od SRAM. Mane DRAM: Memorijski elementi su napravljeni od minijaturnih kondenzatora. Potrebno je obnavljanje podataka (vremenom gube naelektrisanje), Sporiji od SRAM. SRAM se koristi za keš memoriju za koju je odlično predodređen Kada se neki podatak upiše, on ostaje nepromenjen sve do sledećeg upisa u istu lokaciju ili do isključenja napona napajanja.

Hijerarhija memorija: 1. Registarska memorija 2. Keš Memorija 3. RAM 4. Keš memorija diskova 5. HDD 6. CD-ROM disk, magnetnooptički disk, 7. Magnetna traka (Cena po MB: 1. Veća – 7. Manja; Vreme pristupa 1. Kraće – 7. Duže) Memorija ili memorijski sistem - uređaji koji obezbeđuju zapisivanje ( registrovanje ) binarnih podataka. Memorija je namenjena: upisu ( unošenju ), pamćenju ( skladištenju, čuvanju ) i čitanju ( izdavanju ) podataka. Memorijski sistem obezbeđuje dve osnovne operacije : 1) upis ( pamćenje ) podataka ; 2) čitanje ( pozivanje ) podataka. Svaki memorijski sistem obično ima dva osnovna funkcionalna dela: 1) upravljačku jedinicu - služi za traženje, upis i čitanje podataka na memorijskom medijumu ; 2) memorijski medijum na kome se pamte podaci. Memorija računara se sastoji od : operativne, spoljne memorije.

Operativna ( osnovna, glavna ) memorija - namenjena privremenom pamćenju podataka i programa. Napravljena od bistabilnih memorijskih elemenata. Naziva se i interna memorija, jer joj procesor može direktno pristupiti. Spoljna ( masovna, sekundarna ) memorija - velikog kapaciteta, služi za dugotrajno čuvanje programa i podataka, sastoji se od perifernih memorijskih uređaja kojima procesor pristupa preko ulazno - izlaznog podsistema. Klasifikacija memorija se može izvršiti na sledeći način : * Fizički način zapisivanja ( elektronski, magnetni, optički ) ; *Metod pristupa ( memorije sa neposrednim pristupom, memorije sa direktnim pristupom, memorije sa sekvencijalnim pristupom, asocijativne memorije ) ; *Način organizacije ( adresne memorije, asocijativne memorije, stek - memorije ) ; *Zadržavanje podataka po prestanku napajanja *( postojane memorije, nepostojane memorije ) .

PARAMETRI MEMORIJA 1) kapacitet memorije - broj bajtova ili bitova koji se mogu zapamtiti u memoriji ; 2) vreme pristupa - vremenski interval koji protekne od dovođenja signala za definisanje pristupa do završetka upisa ili čitanja ; 3) memorijski ciklus ( ciklus pristupa ) - minimalni dozvoljeni vremenski interval između dva uzastopna pristupa memoriji ; 4) jedinica prenosa - za operativnu memoriju memorijska reč ( broj bitova koji se istovremeno čita ili upisuje ) ili blok ( više sukscesivnih memorijskih reči ) ; za spoljnu memoriju sektor ili blok kod diskova i blok kod magnetnih tr 5) brzina prenosa podataka - broj bitova, bajtova ili memorijskih reči koje uređaj može preneti u jednoj sekundi posle postavljanja upisno - čitajuće glave na početak bloka ili segmenta podataka ;               6) cena 1 bita memorije - odnos ukupne cene memorije prema kapacitetu memorije

VIRTUELNA MEMORIJA:    Svi današnji moderni operativni sistemi koriste trik koji se zove virtuelna memorija da bi programe snabdeli memorijom koja im je potrebna Sa veličinom današnjih dokumenata i vrednostima RAM-a koje su potrebne memorijski gladnim mega programima, PC sa 64MB teoretski ne može da uradi nijedan malo veći posao. I ne zaboravite, verovatno ćete istovremeno raditi sa više od jednog programa. windows se obraća hard drajvu za pomoć. On koristi deo praznog prostora na hard drajvu da bi privremeno smestio podatke koji bi inače bili u memoriji računara. U ovom slučaju, naš vredni silicijumski ratnik koristi 64MB prostora hard diska tako da je ukupna dostupna memorija unutar windowsa (koristeći i 64MB fizičke memorije i 64MB virtuelne memorije) 128MB, obezbeđujući veći prostor za rad.

Programi u stvari ne znaju da oni koriste virtuelnu memoriju - windows se brine o svemu iza scene, tako da Photoshop CS2 misli da imate 128MB fizičke memorije. Na hard disku bi trebalo uvek ostaviti dovoljno praznog prostora da bi windows magao da upotrebi virtuelnu memoriju. KEŠ MEMORIJA: Registarska i keš memorija: Registarska memorija predstavlja skup svih registara koji se nalaze na CP, osnovno, njihove memorijske lokacije. Brzina reg. Memorije je velika, približna brzini samog procesora. Keš memorija – iako se danas nalazi na istom čipu sa procesorom, ona ne predstavlja logički deo CPU.

Keš memorija je nešto sporija od registarske, ali je zbog toga ima znatno više. Ona predstavlja sponu između RAM memorije i procesora i znatno ubrzava rad, jer je mnogo brža od RAM. Keš memorija prenosi podatke blokovima, a upravljanje blokovima vrši OS, bez delovanja procesora. Keš memorija se deli na: L1 cache – najbrža, najskuplja, najmanje je ima i sadrži instrukcije, L2 cache – srednje je brzine i cene, a sadrži instrukcije i podatke, L3 cache – najmasovnija je i nasporija, kao i najjeftinijia. Sadrži sve ostalo

Spoljašnja memorija: Nije u sastavu računara i teorijski računar bi mogao da funkcioniše bez nje. Međutim, danas u svetu velikih količina podataka nije moguće raditi bez nje. Типови екстерних меморија:Оптички дискови (CD, DVD, Blu-ray)Flash меморија HDD / SSD -- CD може да складишти до 700MB података, DVD до 4.7GB, a Blu-ray око 50GB. Karakteristike spoljašnje memorije su niska cena po jedinici memorije, veliki kapacitet i mala brzina. Spoljašnje memorije su hard disk, magnetne trake, optičke memorije i diskete.