Baruh de Spinoza
– Holadski filozof. Dela: Načela Dekartove
filozofije, Teološko – politička rasprava, Etika… Zbog kritičnkog stava u
tumačenju dogmi i fil. teza, optužen za ateizam, isklj. iz jevr. zajednice.
Panteistička shvatanja
– Bog je telesna, ne duhuvona stvarnost.
ONTOLOGIJA: Smatra da je
SUPSTANCA SAMO JEDNA – monoizam. UZROK SAMOG SEBE. Bog je imanentan uzrok
sveta. BOG ILI PRIRODA. O Bogu ili prirodi ne može se reči ništa drugo osim da
je njega esencija uključuje njegovu
egzistenciju – suština Boga je da postoji i ništa više. Po svojoj suštini
Bog stvara čitavu prirodu, ali predstavlja jedinstvo celopkupnog stvorenog
sveta.
Budući ograničeni i konačni
ljudi mogu da saznaju samo 2 osnovna određenja supstancije: mišljenje i protežnost. Spinoza ih
naziva atributima jedne suptancije. Oni na razl. nač. oslikvaju isto jedinostvo
sveta.
Svaki atribut prikazuje
beskonačno mnogo MODUSA. Modusi atributa protežbnosti su pojedinačna fiz. tela,
a modusi atributa mišljenja su pojedinačne ideje.
EPISTEMOLOGIJA: Istina
je adekvancija – odgovaranje ili podudaranje misli u našem duhu sa samom
stvarnošću.
Saznati neku stvar znači znati
njen uzrok, a saznati stvarnost u celini znači shvatiti krajnji uzrok
stvarnosti. Ako znamo uzrok, onda možemo saznati i posledice koje u sebi ne
sadrže ništa što već ne sadrži i sam uzrok.
Zato Spinoza smatra da je u svetu sve determinisano. Za njega je
sloboda saznata nužnost. Intuitivno
saznanje je intelektualna ljubav prema bogu. Krajnji cilj svakog saznanja
je dostizanje moralnog savršenstva.
Dejvid Hjum. EPISTEMOLOGIJA: Pobija racionalističke teroije tvrdeći: ljudsko saznanje
svoj osnov i granicu ima u iskustvu. Sve
sadržaje ljudskog uma deli na: UTISKE (impresije): koji mogu biti senzacije (čula) i refleksije (samoposmatranje) i relacije
(2+ impresije); IDEJE: pojmovi ili
značenja. Svo saznanje stiče se povezivanjem ideja putem relacije uzročnosti –
odnosu uzroka i posledice. Kada govorimo
o proširivanju znanja putem relacije uzročnosti: 1) saznanje relacije izema
među sobom (mat, fiz) 2) saznanje relacije fizičkih stvari u svetu.
Odnos ideja u matematici jeste
nužan, ne može biti uzor saznanja stvarnosti. Nužnosti veze među idejama i
počiva na ovoj nezavisnosti od iskustva. Ako kažemo da je 2+3=5, iskazujemo
jednu istinu koja se temeljni na pojmovima aritmetike i strogo definisanim
relacija među tim pojmovima. Svako ko zna šta znači broj 3 i 2 i sabiranje, zna
da će zir ova dva broja biti 5, BEZ OBZIRA NA ISKUSTVO. (Brat je osoba muškog
pola). U relaciji strogih činjenica Hjum uočava tri momenta: - prostorno
vremenski dodir; - vremenski sled, - nužnu vezu. Ove dve uvek učimo iz iskustva
(kreda, ringla…) Nužnost uzročne veze među strogim činjenicama ne može se
saznati nezavisno od iskustva.
Naše poverenje u uzročne veze mešu pojavama je posledica
navike, očekivanja da jedan uzrok uvek prati određena posledica – samo zato što
se u preth. iskustvu to uvek događalo. Dakle, uzvorna veza među pojavama nije
nužna veza, ona je posledica navike.
ETIKA: Hjum smatra da razum tj
znanje onoga što je dobro čoveku ne može pomoći da se tako i ponaša. Razum nema
motivacionu moć – nalozi razuma nas ne pokreću na delanje, već su pre naše
strasti one koje usmravaju naše akcije. Razum jeste i treba da bude rob
strasti. Moralnost oseća, ali se o njoj ne sudi.
Utopija je idealno zamišljena zemlja, zajednica sa savršenim
društvenim odnosima gde vladaju blagostanje i sreća
Rene Dekart bio
je francuski filozof, matematičar i naučnik čije je delo Geometrija postavilo
osnove današnjoj analitičkoj geometriji. Začetnik je novovekovnog filozofskog
pravca racionalizma, a često se kaže da se u
njegovom djelu mogu naći i neke od prvih empirističkih teza. Dekartova
najpoznatija i najznamenitija tvrdnja je „Mislim, dakle postojim“.
1. Treba prihvatati samo one istine koje saznajemo potpuno
jasno i razgovetno.
2. Složenije
probleme treba razložiti na jednostavne i lakše shvatljive delove.
3. Ono što ostane neobjašnjeno treba objasniti pomoću ovih
prostijih stvari.
4. Na kraju treba još jednom preći ceo proces, da bi se
izbegle moguće greške.
Nikolo
Makijaveli Rođen je u Firenci. Bio je italijanski državnik, pisac,
filozof, istoriograf i politički teoretičar, jedan od utemeljivača
politikologije. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i
metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države.
Đordano
Bruno je bio italijanski filozof,
astronom, i okultist pogubljen kao jeretik, jer su njegove ideje bile u
suprotnosti za doktrinom katoličke crkve. kao jeretik, javno je na lomači
spaljen Đordano Bruno, italijanski filozof i astronom, zbog svoje teorije da je
svemir beskonačan, jer se to nije uklapalo sa učenjem Katoličke crkve.
No comments:
Post a Comment