filozofija baruh de spinoza itd

Baruh de Spinoza – Holadski filozof. Dela: Načela Dekartove filozofije, Teološko – politička rasprava, Etika… Zbog kritičnkog stava u tumačenju dogmi i fil. teza, optužen za ateizam, isklj. iz jevr. zajednice.

Panteistička shvatanja – Bog je telesna, ne duhuvona stvarnost.  ONTOLOGIJA: Smatra da je SUPSTANCA SAMO JEDNA – monoizam. UZROK SAMOG SEBE. Bog je imanentan uzrok sveta. BOG ILI PRIRODA. O Bogu ili prirodi ne može se reči ništa drugo osim da je njega esencija uključuje njegovu egzistenciju – suština Boga je da postoji i ništa više. Po svojoj suštini Bog stvara čitavu prirodu, ali predstavlja jedinstvo celopkupnog stvorenog sveta.

Budući ograničeni i konačni ljudi mogu da saznaju samo 2 osnovna određenja supstancije: mišljenje i protežnost. Spinoza ih naziva atributima jedne suptancije. Oni na razl. nač. oslikvaju isto jedinostvo sveta.

Svaki atribut prikazuje beskonačno mnogo MODUSA. Modusi atributa protežbnosti su pojedinačna fiz. tela, a modusi atributa mišljenja su pojedinačne ideje.

EPISTEMOLOGIJA: Istina je adekvancija – odgovaranje ili podudaranje misli u našem duhu sa samom stvarnošću.

Saznati neku stvar znači znati njen uzrok, a saznati stvarnost u celini znači shvatiti krajnji uzrok stvarnosti. Ako znamo uzrok, onda možemo saznati i posledice koje u sebi ne sadrže ništa što već ne sadrži i sam uzrok.

Zato Spinoza smatra da je u svetu sve determinisano. Za njega je sloboda saznata nužnost. Intuitivno saznanje je intelektualna ljubav prema bogu. Krajnji cilj svakog saznanja je dostizanje moralnog savršenstva.

Dejvid Hjum. EPISTEMOLOGIJA: Pobija racionalističke teroije tvrdeći: ljudsko saznanje svoj osnov i granicu ima u iskustvu. Sve sadržaje ljudskog uma deli na: UTISKE (impresije): koji mogu biti senzacije (čula) i refleksije (samoposmatranje) i relacije (2+ impresije); IDEJE: pojmovi ili značenja. Svo saznanje stiče se povezivanjem ideja putem relacije uzročnosti – odnosu uzroka i posledice. Kada govorimo o proširivanju znanja putem relacije uzročnosti: 1) saznanje relacije izema među sobom (mat, fiz) 2) saznanje relacije fizičkih stvari u svetu.

Odnos ideja u matematici jeste nužan, ne može biti uzor saznanja stvarnosti. Nužnosti veze među idejama i počiva na ovoj nezavisnosti od iskustva. Ako kažemo da je 2+3=5, iskazujemo jednu istinu koja se temeljni na pojmovima aritmetike i strogo definisanim relacija među tim pojmovima. Svako ko zna šta znači broj 3 i 2 i sabiranje, zna da će zir ova dva broja biti 5, BEZ OBZIRA NA ISKUSTVO. (Brat je osoba muškog pola). U relaciji strogih činjenica Hjum uočava tri momenta: - prostorno vremenski dodir; - vremenski sled, - nužnu vezu. Ove dve uvek učimo iz iskustva (kreda, ringla…) Nužnost uzročne veze među strogim činjenicama ne može se saznati nezavisno od iskustva.

Naše poverenje u uzročne veze mešu pojavama je posledica navike, očekivanja da jedan uzrok uvek prati određena posledica – samo zato što se u preth. iskustvu to uvek događalo. Dakle, uzvorna veza među pojavama nije nužna veza, ona je posledica navike.

ETIKA: Hjum smatra da razum tj znanje onoga što je dobro čoveku ne može pomoći da se tako i ponaša. Razum nema motivacionu moć – nalozi razuma nas ne pokreću na delanje, već su pre naše strasti one koje usmravaju naše akcije. Razum jeste i treba da bude rob strasti. Moralnost oseća, ali se o njoj ne sudi.

Utopija je idealno zamišljena zemlja, zajednica sa savršenim društvenim odnosima gde vladaju blagostanje i sreća

Rene Dekart bio je francuski filozof, matematičar i naučnik čije je delo Geometrija postavilo osnove današnjoj analitičkoj geometriji. Začetnik je novovekovnog filozofskog pravca racionalizma, a često se kaže da se u njegovom djelu mogu naći i neke od prvih empirističkih teza. Dekartova najpoznatija i najznamenitija tvrdnja je „Mislim, dakle postojim“.

1. Treba prihvatati samo one istine koje saznajemo potpuno jasno i razgovetno.

 2. Složenije probleme treba razložiti na jednostavne i lakše shvatljive delove.

3. Ono što ostane neobjašnjeno treba objasniti pomoću ovih prostijih stvari.

4. Na kraju treba još jednom preći ceo proces, da bi se izbegle moguće greške.

Nikolo Makijaveli Rođen je u Firenci. Bio je italijanski državnik, pisac, filozof, istoriograf i politički teoretičar, jedan od utemeljivača politikologije. Oslobodio je politička razmatranja teoloških, moralnih i metafizičkih koncepata i začetnik je ideje nacionalne države.

Đordano Bruno je bio italijanski filozof, astronom, i okultist pogubljen kao jeretik, jer su njegove ideje bile u suprotnosti za doktrinom katoličke crkve. kao jeretik, javno je na lomači spaljen Đordano Bruno, italijanski filozof i astronom, zbog svoje teorije da je svemir beskonačan, jer se to nije uklapalo sa učenjem Katoličke crkve.