FILOZOFIJA

FILOZOFIJA

1.    Položaj čoveka u svetu prema stoicima

2.    Etičko načelo stoika

3.    Kako epikurejci definišu Sokratovo vrhunsko dobro?

4.    Ptertujmijanova ili Avgustinova maksima

5.    Kakvu promenu spram antike donose poslanice Pavla?

6.    Odnos novoplatoničara prema hrišćanstvu

7.    Sa čim Plotin upoređuje jedno?

Epikurejstvo je antička filozofija života. Osnivač je Epikur sa Samosa. Najbolji prikaz njegove filozofije nalazimo u delu O priordi stvari rimskog pesnika Tita Lukrecija Kara. Prema epikureijcima, naš svet, kao i sve drugo u kosmosu, nužno će nestati. Jedino što je izvesno u svetu jeste trošnos svih stvari, pa se tako ljudi mogu nadati večnoj smrti. Iz tog viđenja proističe optimističko razumevanje. Smrti nema dok je nas.

Epikurejska fizika: postoje samo prazan prostor; atomi i večno kretanje. Za njih sve postojeće jeste materijalno.
(3.) Epikurejska etika: najveće zadovoljstvo je duševni mir. Najbolje je imati meru u zadovoljstima, pronaći sredinu između prirodnog i veštačkog zadovoljenja potreba. Najveće zadovoljstvo ujedino i najveće dobro je samodovoljnost. Ono stvara mudrost.

-          -      -    -     -     -    - 

Stoicizam je filozofija sudbine. (1.) Stoici smatraju da se čovek i svet nalaze u stalnoj napetosti koja prositiče iz njihovih različitih suština. Čovek je na izvestan način bačen u svet. Smatraju da treba prihvatiti svoju sudbinu. Začetnik stoicizma bio je Zenon iz Kitiona. Najznačajniji predstavnici su Seneka, Epiktet i Marko Aurelije. Stocizam govori svima da pojednako prihvate svoje biće i sudbinu, a da je sve drugo puka obamana i zaludni trud. Svrha je samoodržanje individualnog života.

Nalik epikuerijcima, stoici osnovu saznanja vide u čulnom opažanju. Čovek je neispisana ploča koja spolja prima utiska i stvara nepomenljive kataleptičke i promenljive, akataleptičke predstave. Materija je živa i božanska. Samo bog jeste materija, tj. izvestan topao fluid koji prožima svet. Bog je logos. Tvorac sveta i njegova sudbina. Za stoike bog je beskonačan niz uzroka koji postoji s materijom i njenim imanentnim zakonitostima.

(2) Stojici smatraju da se unutrašnja sloboda čoveka sastoji u saznanju nužnosti zakona prirode, odnosnu u saznanju da se sudbina odvija onako kako to bog hoće. Moralno je ono što je u saglanosti sa prirodom, baš kao što je istina ono što je identično biću. Oni usvajaju pitagorejsku tradiciju po kojoj postoje 3 vrste života – kontemplativni, praktični i razumni. Da bi čovek postao mudrac mora da prihvati svoju pripadnost svetu, da stalno prevladava odvojenost od celine i da se miria sa svojom sudbinom.

-          -      -    -     -     -    - 

Plotin je najslavniji filozof Rima u vreme njegove najveće moći. U Rimu je vodio filozofsku školu u kojoj je stekao status duševnog upravitelja koji pomaže prosvetljenju svojih učenika. (7.) Plotin smatra da je bog iznad svega pojedinačnog, te da se o njemu ne može izreći nijedna pozitivna odrednice. Takvog boga on naziva Jedno, koje je negacija mnoštva i ono što je prvo od svega. Njemu, moguće je pripisati neko dobro, ali kao kao opštu odrednicu, i to na osnovu sličnosti sa postojećim bićima

Kada Jednom pripisujemo neku volju ili delovanje, onda ga već na neki način snižavamo na konkretnu stvar, što ono po definiciji ne može biti.

Iako svekoliki svet proizilazi iz Jednog, ono uvke ostaje isto, i uvek je povezano sa emocijama.

-          -      -    -     -     -    - 

(6.) Novoplatonizam predstavlja izraz težnje da se bude sličan bogu koliko je to moguće. Takav slogan usvojio je Eudor iz Aleksandrije, a kasnije ga šire hrišćanski mislioci koji platonističko nasleđe promišljaju u duhu Hristove objave, odnosno Otkrovljenja. Prvi susret platonista i hrišćanja prošao je u sukobu.

Kels, novoplatoničar, u delu Reč istine napada hiršćanski misticizam, posebno njegovo jevrejsko poreklo i učenje o mogućnosti telesne realizacije božanstva. Slično nastupa i Maksim koji odbacuje hrišćansko učenje. Međutim, hrišćani iz tih kritika profitiraju, jer su preko njih dobili mogućnost da precizinije uobliče svoj identitet.

(4.) Avgustin – hiršćanski filozof, njegova filozofija bila je pod uticajem Platojna i novoplatonizma. Prema Avgustinu, prvobitni greh zatomljuje Božju milost u čovečjoj duši. Bez obzira koliko se neko trudio, njegova vrlina ga nikada neće učiniti dostojnim beskrajne svetosti Božje. Samo Božjim suverenim izborom da milost proširi na nas, spasenje je moguće.