ELEKTRIČNA MERENJA, MERENJA U ELEKTROTEHNICI, PRIBOR ZA MERENJA, IZVORI STRUJE, AKUMULATORI

Pribor za električna merenja se deli u tri grupe: 1) merni instrument 2) merni pribor 3) merni uređaj. 1. Merni instrumenti su uređaji koji u zajedničkom kućištu objedinjuju pokatni instrument ili merni indikator i preklopnike za izbor vrste rada i velčinine opsega. 2. Merni pribor čine pomoćni uređaji kao što su električni merni izvori, merni transformatori, kalemovi, kondenzatori, otpornici... 3. Merni uređaji ili merni sistem čine jedan ili više mernih instrumentana povezanih sa uodgovrajućim mernim priborom. Izvori jednosmerne struje. U izvore jednosmerne struje spadaju: hemijski izvori (akumulatori i baterije), ispravljači i generatori jednosmerne struje. Baterije se sastoje od jedne ili više ćelija vezanih na red. Dele se na primarne, za jednokratnu upotrebnu koje ne možemo dopunjavati i sekundarne koji se mogu dopunavati.	Akumulatori spadaju u sekundarne baterije koje se sastoje od više redno vezanih ćeija, takoo da im je napon znatov eći (6, 12 i 24v) imaju veoma malu unutrašnju otpornost što ih čini sposobnim da daju struje do nekoliko stotina ampera. Akumulatori, a naročitao baterije su vrlo neekonomični izvori struje. Električna energija koju oni predaju potrošačima je mnogo skuplja od električne energije koja se dobija iz električne mreže. Zato se pri električnim merenjima kao izovri jednosmerne struje koriste stabilisani ispravjači. Generatori jednosmerne struje se pokreću električnim motorima priključenim na električnu mrežu i koriste se za električna merenja kada su potrebne velike snage, ali i njih potiskuju isplravljači
Izvori naizmenične struje. 1. Električne mreže, 2. Elektronski generatori – signalni generatori, generatori funkcija, audio generatori 3. Generatori naizmenčne struje. 1. Utičnica električne mreže je izvor naizmeničnog napona sinusnkog oblika efektivne vrednosti 230v, i učestalosti 50hz. 3. Generatori naizmenične struje se pokreću pomogču električnih motora priključenih na električnu mrežu i koriste se za merenje napona i očekuje se da on bzde vrlo stabilan. Instrument sa kretnim kalemom. Oznaka (magnet) maksimalna vrednost struje je 50mikro ampera, a makrsimalna vrednost napona 150 mili volti. Princip rada instrumenta. Kada kroz kalem proteče jednosmerna struja kalem se ponaša poput magneta. U cilindričnom telu na koje je namotan kalem su izbušene dve rupe kroz koje prolazi osovina. Ona je mehanički spojena sa telom kalema ako da kalem može biti slobodan da rotira. Kalem je u veritklam položaju sve dok kroz njega ne protekne struja . Kalem će se ponašati poput magneta i počeće da rotira oko osobine sve dok ne doće u horizontalni položaj, dok se kalem okreće, orupga se sve više protivi tom kretanju. Kalem se zaustavlja kda se kretni moment kalema ne izjedanči sa otpornim momentom opruge.	Prednosti i nedostaci instrumenta sa kretnim kalemom. Prednosti su: velika tačnost (kt=0,1%), velika osetljivost, 3. Brzo zaustavljanje kazaljke bez oscilacija, 4. Ravnomerna (linearna skala). Nedostaci su: 1. Složena mehanička konstrukcija 2. Visoka cena 3. Uticaj temperature na tačnost merenja. 4. Velika preosteljivost na preopterećenja. Primena: ampermetri, multimetri, analogni elektronski ampermetri i voltmetri, galvometri (instrumenti za merenje vrlo malih struja do 10 piko ampera.) K=D/Nmax K – konstanta instrumenta D – merni opseg (domašaj) Nmax – maksimalan broj podeoka na skali U ili I = K/Na Na (alpha) – broj podeoka na kome se zaustavila kazaljka Ra=2000Ω, Ia=50*10-6a U=RaIa+RIa MERNI OPSEZI: 0,1V;0,5V;2,5V;10V;50V;250V;500V POLOŽAJI: 8k;48k;108k;1M;5V;10M
AMPERMETAR SA UNIVERZALNIM ŠANTOM P-1 I=10mA Rs=R1+R2+R3+R4+R5 Rs(I-Ia)=Ra*Ia Rs=10,05 P-2 I=0,1A (R1+Ra)Ia=(R2+R3+R4+R5)(I-Ia) (R1-Ra)*Ia=(Rs-Ra)(I-Ia) R1=Rs-Ia/I*(Rs+Ra)=9,045	P-3I=0,5A R2=RS-R1-IA/I*(RS+RA)=0,8 P-4 I=1A R3=RS-R1-R2-IA/I(RS+RA)=0,105 P-5 I=5A R4=RS-R1-R2-R3-IA/I(RS+RA)=0,08 R5=RS-R1-R2-R3-R4-R5=0,02

Fizičke veličine su svojstva predmeta koja mogu da se mere i izraze kvantitativno (brzina, temperatura, napon, struja). Merenje je postukak ojim se pomoću instrumenata i odgovarajućih metoda dolazi do vrednosti fizičke veličine. Dele se na direktna (neposredna) i indikretna (posredna). Direktna merenja do rezultata dolaze očitvanjem mernih instrumneta. Indirektna merenja koriste dva ili više instrumenta.  i do rezultata dolaze računskim putem. Merna jedinica je poznata, dogovorom utvrđena vrednost fizičke veličine koja se tokom merenja upoređuje sa merenom veličinom. Mera je materijalizovani oblik merne jedinici koja  se tokom merenja upoređuje sa objektom mere. Etalon je takođe materijalizovani oblik merne jedinice i deli se na međunarodni, primarn, sekundarni i radni. Merilo je opšti naziv za merni uređaj, merni instrument, meru ili etalon.

Referentna vrednost je veličina koja u merni instrumentima služi za poređenje. Rezultat merenja je vrednost fizičke veličine koja se dobija tokom merenja. Merne metode su načini korišćenja mernih uređaja i prinici upoređivanja merne veličine sa merom. Merne metode se dele na: Neposredno očitvanja i na Metode poređenja koje su Difencijalna metoda, nulta metoda, direktno poređenje, metoda zamene. Greške pri merenju – Razlike izmešu merene vrednosti (Ui) i prave vrednosti (Ut) merenje veličine naziva se apsolutna greška (ga) ga=Ui-Ut. Količnik apsolutne grške i prave vrenosti naziva se relativna greška (gr), izražava se u procentima. gr=ga/Ut*100.

Klasa tačnosti – Klasa tačnosti je količnik najveće dozvoljenje apsolutne greške (deltaX) i krajne vrenodsti mernog opsega, domašaja Xmax. Izražava se u procentima. KT=deltaX/Xmax*100. Merni instrumenti se svrtstavaju u sedam klasa tačnosti: 0,1. 0,2. 0,5. 1. 1,5. 2,5. 5. Podela grešaka – Sve greške se dele u tri grupe: 1. grube, 2. sistematske, 3. slučajne. Grube greške se javljaju usled nepažne čoveka koji vrši merenje (izboropm neodgovarajućeg mernog opsega, pogrešnog priključivanja, lošeg očitavanja) ove greške mogu dovesti do oštećenja instrumenta. Sistematske greške – se javljaju usled nesavršenosti mera, merila ili mernih metoda kao i zbog uticaja okoline i samog merioca. OVe greške mogu da koriguju. Slučajne greške nastaju pod uticajem temperature, vlažnosti vazduha, kao i pod uticajem električnog i mag. polja.

Osnovne jedinice: DUŽINA L,m, MASA m,kg, VREME t,s, JAČINA STRUJE I, A, TERMODINAČKA TEMPERATURA T, K, SVETLOSTNA JAČINA I, cd, KOLIČINA MATERIJE nema oznaku, mol. Izvedene jedinice: POVRŠINA S,M2, ZAPREMINA V,M3, BRZINA V,M/S, UBRZANJE A,M/S2, ZAPREMINSKI PROTOK фV,M3/S, GUSTINA EL STRUJE J,A/M2, JAČINA MAG. POLJA H, A/M, LUMINENCIJA L, cd/m2, KONCENTRACIJA MATERIJE D, mol/m3 RA= 2000 ohm IA= 50 MICRO AMP U=RIa+RaIa