Uslovi za ostvarivanje demokratije

Uslovi za ostvarivanje demokratije: 1. Slobode i prava građana koje su date ustavu, a štiti ih država. Tu se pre svega misli na ravnopravnost i jednakost pred zakonom;
2. Slobodan, aktivan i ravnopravan građanin;
3. Vladavina prava (pravna država) ;
4. Postojanje razvijenih, stabilnih političkih institucija kao što su: udruženja građana, političke strane;
5. Izbori i izborni sistem; 6. Parlament; 7. Lokalna samouprava;
 8. Slobodni mediji; 9. Odgovornost za poslove koji se obavljaju;
10. Javnost u radu organa, institucija i pojedinaca. Po nije samo informisanost putem medija, već pre svega uvid u rad, kontrola i pozivanje na odgovornost.;
11. Politička kultura: tolerancija u dijalogu , uzajamno uvažavanje i spremnost na odgovor.

Državni organi vlasti: 1. Parlament; 2. Vlada; 3. Ministarstva; 4. Sudovi. Oni ne obavljaju iste funkcije i nemaju ista ovlašćenja. - - - - - - Parlament donosi i menja zakone i to je zakonodavna vlast.
- Vlada izvršava zakone i propise i to je izvršna vlast.
- Sudovi odlučuju o povredama prava i to je sudska vlast. Između ove 3 vrste organa moguće je vlast organizovati na 2 načina, odnosno, možemo primeniti 2 načela (principa) vlasti.
1. Načelo podele vlasti; 2. Načelo jedinstva vlasti.
Prvo načelo je primenjeno u većini savremenih država.

Danas možemo razlikovati 3 sistema vlasti: 1. Parlamentarni; 2. Predsednički; 3. Skupštinski.
1. Parmentarni – Zasnovan je na podeli vlasti i usporavljena je ravnoteža izmešu parlamenta i vlade uz mogućnost uzajamnog organizovanja. Ovakav sistem imaju skoro sve države Evrope, veći deo Afrike i Azije. Parlament u ime države vrši suverenu vlast, te zato izraz idržavne suverenosti. Parlament ima pored zakonovavne još 2 znajačne funkcije: 1. Izbornu; 2. Kontrolnu. Izborna znači biranje i smenjivanje najviših državnih funkcionera, šefa države, predsednika vlade i sudije. Kontrolna funkcija se odnosi na bladu koja za svoj rad odgovora parlamentu. U ovom sistemu često dolazi do krize vlade koja teži da ostvari premoć nad parlamentom.

2. Predsednički sistem je takođe zasnovan na podeli vlasti. Predsednika biraju građani gotovo uvek neposredno. On formira vladu na čijoj je čelu. Komanduje oružanim snagama i nezavisi u svom radu i parlamentu. Polupredsednički – šefa države neposredno biraju građani i ima znatna izvršna ovlašćenja. On ne odgovoara parlamentu već direktno građanima. Takvi sistemu su u Francuskoj i Srbiji. 3. Skupštinski sistem je zasnovan na jedinstvu vlasti što znači da skupština ima proed zakonodavne i izvršnu vlast, a sudstvo samo relativno razdvojeno. Uspostavljan je posle Oktobarske revolucije u Rusiji i posle 2 Sv. rata u zemljama istočne Evrope. Ovaj sistem je prevaziđen, osim u Švajcarskoj gde je uspešno kombinovan sa oblicima neposredne demokratije.