Društveno raslojavanje sociologija

Društveno raslojavanje

Društveno raslojavanje, odnosno, stratifikacija nam govori o nejednakostima u društvu.

To je slojno-vertikalna dimenzija. Nijedno društvo nije homogeno, u svakom postoje nejednakosti i podela na:

1.      Na bogate i siromašne (prema imovinskom stanju)

2.      Prema društvenoj moći, između onih koji vladaju i onih kojima se vlada

3.      Prema ugledu, koji može biti stečen ili nasleđen

Društvo se raslojavalo podelom na klase još u robovlasništvu. Postoje klase, kaste, staleži, elita i masa.

Kaste nastaju u Indiji i Egiptu. Gde se pojedinac rodi tu i ostaje. Postoji 5 kasti. Bromani su najviša, a parije su najniža (nisu smeli da prilaze bromanima) – građanski stalež stotog reda.

Osnova za raslojavanje je društvena podela rada, a uzroci su privatna svojina i društvena moć. Teoretičari, utopisti i socijal-utopisti su prvi uvideli problem nejednakosti u društvo.

Svojina je društveno-istorijski odnos nejednakosti među ljudima.

Osnovni oblici svojine su prijavna i javna, tj. državna svojina.

Podela svojine:

1.      grupna

a.       kolektivna, to je primitivan vid društvene svojine, kolektiv – sve, pojedinac – ništa) 

b.      zadružna (korporativna) i akcionarska, koja nastaje udruživanjem više privatnih svojina profita

2.      privatna – individualna, pojedinac raspolaže svojim dobirma

3.      državna – javna

4.      mešovita – gde je vlasništvo podeljeno između države i privatnika, tj. pojedinca

Prema subjektu posredovanja, svojima može biti

1.      lična – predstavlja ono što je naše

2.      svojina nad sredstvima proizvodnju – na njoj radimo, zapošljavamo druge, prodajemo, poklanjamo…

Društvena moć – kada društvo da mogućnost da pojedinac ili grupa donosi značajne odluke

Vrste društvene moći su:

1.      ekonomska moć, ona potiče iz svojine, a temelji se na novcu i bogatstvu u nekretninama i novcu koji je opšti simbol ekonomske moći

2.      funkcionalna moć, temelji se na značaju društvene uloge, odnosno, funkcije koju obavlja pojedinac ili grupa (to je politička moć)

3.      statusna moć, proistične iz ugleda, a karakteristična je za plemićka društva

Nove vrste moći su:

4.      znanje i informacije, onaj ko ima znanje ima i moć

5.      fizička sila

6.      manipulativna – medijska moć

Vrste svojine i moći se vremenom menjaju, ali uzroci raslojavanja ostaju isti.