Računari Arhitektura skupa instrukcija

Arhitektura skupa instrukcija. Instrukija predstavlja bazičnu nardbu koju razume procesor. Program je sačinjen od niza instrukcija. Instrukcija je u binarnom obliku. Skup instrukcija predstavlja skup različitih nardbi koje razume procesor. Procesori se dele i prema vrsti skupa instrukija koju podržavaju na CISK i RISK. U okviru jednog skupa instrukcija sve int. moraju imati istu arhitekturu. Arhi. instr. Definiše broj polja u instrukciji, njihov redosled i dužinu svakog polja u bitima. Postoje dva najčešće korišćena inst. seta CISK i RISK.

CISK – complex instruction set of computer. Ovaj inst. set karakteriše: 1. ogroman broj instrukcija (za svaku moguću situaciju napravljena je instrukcija). 2. ovakvi tipovi procesora rade sporije. 3. zauzima puno memorije. 4. postoji veliki broj instrukcija u okviru ovog koji se retko, gotovo, nikada je koriste. 5. ovakav tip procesora je lak za programiranje, ima samo 1 instrukciju. RISK – Reduced instruction set of Computer. On je redukovani intrukcijski set i ima sledeće osobine. 1. u odnosu na CISK broj instrukcija je znatno smanjen. 2. sve instrukcije su elementirane – proste i iste dužine. 3. procesori koji rade sa ovakvim instrukcijim setom su brži. 4. programiranje je složenije, jer za isti rogram potreban je veći broj instrukcija u odnosu na CISK.

Tipovi instrukcija. Prema nameni postoje 4 osnovna tipa instrukcija: jednoadresne, dvoadresne, troadresne i četvoroadresne.Četv. se najčešće koriste u rač. tehn. Svaka od ovih instrukcija ima definisana polja: OP – kod operacija, M – modifikator (objavljanjava koja vrsta adresianja je upotrebljenena). A1 adresa prvog operanda, A2 drugog, A3 adresa na koju se očita rezultat, A4 adresa naredne instrukcije. Prekidi: ovadno je postojala potreba da procesor upravlja većim brojem periferija. Postoje dva ključna načina da se to izvrši: 1. poliranjem (polling) ili prekidima (interrupt). Poliranje predstavlja proces gde procesor proverava rezervisane lokacije mnogo puta. Pošto su periferije sporiji uređaji višestruke provere su uzaldune i opterećujuće za procesor. Prekid je mehanizam kojim se omogućuje brže izvršenje programa (pa i rada sa periferijama i ako je višeg ili istog prioriteta jedan posao ili šrogram može biti prekinut drugim programa, a kasnije nastaviti sa izvršavanjem).

Primer za poliranje dete često proverava, ručak kuva i dalje, za prekid kuva ručak, skloni šerpu, ugasi šporet i ode kod deteta, kasnije nastavi sa ručkom. Postoji više vrsta prekida 1. hardverski (mask. i nemask), 2. programski , 3. sistemski 4. izuzeci (2-3-4 su softverski prekidi), izuzeci su nemaskirajući. Prekidna rutina predstavlja niz aktivnosti koje se obavljaju kada se prihvati prekid. Prekidna rutina obuhvata: 1. pamćenje svih statusnih registara tekućeg programa (onog koji je prekinut), 2. konfigurisanje svig statusnih registara, 3. izvršenje prekinutog programa, 4. rekonstrukcija svih statusnih registara tekućeg programa kako bi se nastavilo izvršenje tačno od onog mesta gde je prihvaćen prekid.