Računari 4 godina poslednji test

1.    Rad u realnom vremenu

Računarski sistеm kоji (proizvede izlaz) završi zadatak za unaprеd zadatо vrеmе naziva sе sistеm za rad u rеalnоm vrеmеnu.

Sistеmi za rad u rеalnоm vrеmеnu su računarski sistеmi kоji upravljaju i nadglеdaju fizičkе prоcеsе. Često su sastavni dео nеkоg vеćеg sistеma ili urеđaja i iz tоg razlоga sе nazivaju ugrađеni (ili еmbеddеd) mikrоprоcеsоrski sistеmi.  Vreme odziva Real Time sistema je ključna karakteristika koja je određena prirodom fizičkog procesa.

Najvažnijе svоjstvо sistеma za rad u realnom vremenu jе tо štо оn mоra da budе u stanju da prihvati i оbradi pоdatkе u vrеmеnu kada jе nеka pоjava u tоku. Vreme odziva zavisi od primene (da bi sе uticalо na pоnašanjе rakеtе u lеtu, оdzivnо vrеmе mоra sе krеtati u оkviru mikrоsеkundi).

RTS sе sastоji оd upravljačkоg i upravljanоg sistеma. Upravljački sistеm (ili еmbеddеd systеm) prеdstavlja еlеktrоnski pоdsistеm fizičkоg sistеma.  Upravljani  sistеm  sе  mоžе pоsmatrati  kaо  оkružеnjе  sa  kоjim  upravljački  sistеm  intеragujе.  Na  primеr,  u  slučaju autоmatizоvanе  fabrikе,  upravljani  sistеm  jе  fabrički  pоgоn  kоji  sе  sastоji  оd:  rоbоta, manipulatоra,  pоkrеtnih  traka,  itd,   dоk  upravljački  sistеm  čini  računar  zajеdanо  sa intеrfеjsоm prеma оpеratеru, kоji upravlja i kооrdinišе svе aktivnоsi u fabričkоm pоgоnu.

Оsnоvnе funkcijе RTS sistеma su slеdеćе:

1. Prikuplja infоrmacijе о tеkućеm stanju fizičkоg sistеma (temp., pritisak.,..).

2. Оbrađujе prikupljеnе infоrmacijе na bazi matеmatičkоg mоdеla fizičkоg sistеma.

3. Gеnеrišе izlaznе signalе kоji utiču na pоnašеnjе fizičkоg sistеma.

2.    Daljinska obrada

Kada se za pristup računaru koristi daljinski ulaz – izlaz, tada se radi o daljinskoj obradi.

Na procesor je preko telekomunikacionih linija vezano više udaljenih terminala, personalnih računara ili radnih stanica koji se opslužuju u režimu multiprogramiranja. Posredstvom modema ili koncentratora sa udaljenih uređaja šalju se u računar komande i podaci, a na osnovu primljenih komandi i podataka računar vraća izlazne rezultate.

Primer daljinske obrade predstavlja sistem koji primenjuju banke. Prednosti daljinske obrade su ne samo u mogućnosti veoma brzog prenosa podataka nastalih u filijali do računara već i u činjenici da filijala ima pristup podacima koji se čuvaju u bazama podataka računara čime je obezbeđeno veoma brzo dolaženje do njih. U stvari, ovde se teži uvođenju moćnih centralnih računara koji su u mogućnosti da obrade podatke nastale na veoma širokom području.

3.    Komandni procesor (shell - ljuska)

Komandni procesor je komponenta OS koja prihvata, interpretira i realizuje komande operativnog sistema. Svaki OS ga ima. Kada se prikaže komandna linija ili korisnički interfejs, programer ili korisnik unosi naredbu, nakon unosa naredbe on analizira sintaksu, odnosno validira naredbu, a zatim prosleđuje i interpretira naredbu OS-u ili ispisuje grešku.

4.    Komponente operativnog sistema

a) mikrokod – predstavlja osnovni mašinski kod koji sami proizvođači hardvera (matičnih pl.) postavljanju na PROM memoriju. Mikrokod je skup programa predviđenih za odr. hardver. Skup prog. za više različitih hardvera su sastavljeni su u BIOS-u.

b) kernel (jezgro) – predstavlja skup sis. programa kojima se: upravlja prenosom podataka,  rasporedom blokova, periferijama i CPU. Programerima nije dat direktan prist. sis. programima kernela.

c) shell (ljuska) – predstavlja komandni interfejs između korisnika i sistemskih programa kernera.  On koji prihvata, interpretira i realizuje komande operativnog sistema.

5.    Operativni sistem

Operativni sistem je skup programskih modula koji omogućuju vezu sa korisnikom i upravljaju hardverskim i softverskim resursima računara sa zadatkom da korisniku omogući jednostavan rad na računaru.

ОS stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama. Svaki računar opšte namene zavisi od OS, koji održava rad hardvera i olakšava proces komunkacije čoveka i mašine.

6.    Podela operativnog sistema

Podela operativnih sistema može se izvršiti na više načina.

Prema broju korisnika: §  monokorisničke (jedan korisnik) §  multikorisničke (više korisnika istovremeno)	Prema broju programa: §  monoprogramske §  multiprogramske
Prema broju procesora koji postoje u sistemu: §  monoprocesorske sisteme §  multiprocesorske sisteme	Prema nameni i načinu obrade poslova: §  OS opšte namene §  OS specijalne namene

7.    Pojam procesa i njegova stanja

Proces je program u statusu izvršavanja, zajedno sa svim resursima koji su potrebni za rad programa. Proces je dinamične prirode, to je objekat multiprogramiranja i predstavlja program kome je pridodata posebna struktura koja se naziva kontinuirani blok procesa (PCB).

- 1. Iz stanja izvršenja u stanje blokiran, ako su mu za dalji rad potrebni resursi koji nisu dostupni.
- 2. Iz stanja izvršava se u stanje spreman kada istekne dodeljeno procesorsko vreme.
- 3. Iz spreman u izvršava se kada se izabere iz liste spremnih proc. i procesor izvršava kod tog proc.
- 2., 3., Prelaz između stanja izvršava se u stanje spreman kontroliše deo OS koji se zove dispečer.
- 4. Iz stanja blokiran u stanje spreman prelazi kad dobije potrebne resurse i treba da sačeka red na procesor.

8.    Dispečer

Dispečer određuje koji proces dobija procesorsko vreme (po prioritetu) i koliko vremena dobija za izvršenje. On mora biti dovoljno brz, zbog toga postavlja se u jezgro OS i uvek se nalazi u RAM-u (op mem.).

Izvršenje dispečera dolazi u sledećim situacijama: proces se završio i treba izabrati novi, proces se odblokira ili blokira, procesu u stanju izvršenja istekne dodeljeno procesorsko vreme.

Postoje 2 vrste dispečera: 1) prekidni – izvršenje procesa u CPU može biti prekinuto, proces se vraća u stanje ready i izvršava se prekidni proces 2) neprekidni – izvršenje procesa ne može biti prekinuto od strane dispečera. Jedino sam proces može promeniti svoje stanje.

Algoritam dispečera treba da obezbedi vernost – svaki proces mora dobiti šansu za izvršenje; efikasnost – procesor mora biti maksimalno iskorišćen; što kraće vreme odziva (response time); što veću propusnost, što veći broj izvršenih pokrenutih proc. u jedinici vremena. što kraće izvršenje pokrenutih programa.

9.    Serveri

Server je računar u višem računarskom sistemu koji je priključen na mrežu i omogućava određene servise ostalim računarima u mreži. Server nije sistem koji obavezno mora da ima serverski OS. Zbog ovoga računar koji ima običan OS može biti server ukoliko se podesi u mreži i dodelu mu se takva uloga.

Postoje dve grupe servera. Prvi čine: serveri koji u slučaju otkaza ne utiču ključno na funkcije OS. Drugu čine: serveri koji u slučaju otkaza ugrožavanju rad sistema i potrebno je da nepresano rade.

Hardver nije potreban poseban ukoliko je računar predviđen da radi kao server za manji broj računara. U slučaju velikog broja korisnika potreban je serverski OS i određeni specijalni hardver.

10. Vrste servera

Postoji veći broj vrsta servera: identifikacioni, print, fajl, veb, FTP, mejl, serv. za baze pod., VPN.

11. File serveri

Fajl serveri su često korišćeni serveri za smeštanje dokumenata kojima pristupaju zaposleni prema svojim potrebama. Ovim serverom se mogu odrediti pristupni nivoi, tako da neko može samo da čita ili samo da menja ili postavlja dokumenta.

12. DHCP serveri

Dynamic Host Configuration Protocol komunikacija server-klijenti: 1. Discovery; 2. Offer; 3. Request.

13. DNS

Svakom računarsko sistemu dodeljuje jedinstveno ime u okviru domena. Domeni su takođe imena koja su hijerarhijski raspoređena. DNS serveri vode računa (znaju) koja je trenutna dinamička IP adresa dodeljenja uređaju.

DNS u sebi sadrži tabelu povezanosti IP adresa i imena.

14. Mail serveri

SMTP protokol šalje poruke i upravlja zahtevima za odlaznu poštu. IMAP i POP3 protokol primaju poruke i koriste se za obradu dolazne pošte.

15. FTP serveri

FTP je skraćenica od File Transfer Protocol. FTP server je server koji služi za deljenje dokumenata preko interneta.

16. SQL serveri

Mnogi aplikativni serveri koriste SQL server kao mesto za smeštanje podataka. Microsoft SQL server je baza podataka čiji je glavni cilj da čuva ili šalje podatke aplikacijama koje to traže bilo da su na istom računaru ili na drugom povezanom na mreži.

Postoji nekoliko edicija SQL servera: Enterprise – najmoćniji, najskuplji i namenjn za velike kompanije; Standard – slabija verzija od Enterprise-a; Compact; Express – besplatan i dobar za pojedince.

17. Proxy server

Proxy serveri su u računari i sistemski programi koji opslužuju klijente računare ili programe, tako što prosleđuju njihove zahteve drugim serverima.

18. Baze podataka

Baze podataka se koriste za prikupljanje, čuvanje i manipulaciju podacima.

Baza pоdataka kaо dеljiva kоlеkcija mеđusоbnо lоgičkо pоvеzanih pоdataka danas jе najčеšćе kоrišćеna mеtоda za čuvanjе, оrganizоvanjе, prikupljanjе i sоrtiranjе pоdataka, kaо i smanjеnjе rеdundantnоsti (suvišnosti).

19. Bezbednost podataka

20. Zaštita od neovlašćenog pristupa

21.  Klijent- server