sociologija

MODELI PROUČAVANJA VERTIKALNE DRUŠTVENE STRUKTURE: Kako se empirijski dokazuje raslojavanje. Postoje tri osnovna modela. 1. stratifikacija - potiče iz struktural-funkcionalizma. Utemeljio ju je Veber. Raslojavanje je trodimenzionalno. Osnovi pojmovi su društvena uloga i društveni položaj. 2. klasno konfliktni model - potiče iz marksističke teorije, a govori o klasnim sukobima. Osnovni pojam je svojina. 3. elitistički model - proističe iz struktural-funkcionalizma i polazi od stava da je društvo podeljeno na elitu i masu, osnovni pojam je društvena moć.

DRUŠTVENO RASLOJAVANJE (STRATIFIKACIJA): nam govori o nejednakostima u društvu. To je slojno-vertikalna dimenzija. Nijedno društvo nije homogeno. Trodimenzionalno raslojavanje: 1. bogati i siromašni; 2. prema društvenoj moći; 3. prema ugledukoji može biti stečen ili nasleđen. Društvo se podelom na klase raslojava još u robovlasništvu. Postoje klase, kaste, staleži, slojevi, elita i masa. Kaste su u Indiji i Egiptu nastale. Gde se čovek rodi tu i ostaje. Postoji pet kasti. Bromani su najviša, a najniža su parije - građanski stalež stotog reda. Nosili su zvonce oko vrata i nisu prilazili bromanima.

Osnova za raslojavanje je društvena podela rada i uzroci su privatna svojina i društvena moć. Teoretičari i utopisti su prvi uvideli problem nejednakosti u društvu kao i socijal-utopisti. Svojina je društveno-istorijski odnos nejednakosti među ljudima. Svojina može biti 1. kolektivna – to je primitivan vid društvene svojine u kome kolektiv ima sve, a pojedinac ništa; 2. privatna ili individualna gde pojedinac raspolaže svojim dobrima; 3. državno-javna; 4. grupna svojina - više privatnih svojina - akcionarsko društvo; 5. zadružno društvo; 6. korporacija (udruženje se pravi radi profita). Komunizam bede - jednakost u nemanju. Podela prema subjektu: 1. lična (obuća, pribor , ono što je naše). nad sredstvima za proizvodnju.

2. privatna svojina - na njoj radimo, zapošljavamo druge, prodajemo je ili poklanjamo, izvršavamo obaveze prema državi. Društvena moć - kada se društvu  da mogućnost da donosi važne odluke (grupa ili pojedinac). Vrste društvenih moći su 1. ekonomska ona se temelji na svojini novcu bogatstvu u nekretninama ili novcu 2. funkcionalna to je politička moć visok položaj u društvu donosi važne odluke pojedinac 3. statusna moć proističe iz ugleda karakteristična je za plemićka društva nove vrste moći su 4. znanje i informacije - tehnokratska onaj ko ima znanje imaju moć 5. fizička sila 6. manipulativna medijska moć. Vrste svojine i vrste moći se vremenom menjaju, ali uzroci uzroci raslojavanja ostaju isti.

DRŽAVA je globalna politička institucija savremenog civilizovanog društva nastala podelom društva na klase. Ciljevi države su da usmeri razvoj društva i sačuva pravni poredak. Ona funkcioniše preko svojih organa. Državu čini teritorija, stanovništvo i suverena javna vlast. Ako jedan od ova tri dela nedostaje to je okrnjena država. Prostor je teritorijalno ograničenje državnih granica. Stanovništvo su ljudi koji živi na teritoriji i poštuju zakone države. Suverenost je najviša vrhovna vlast, ako je država suverena postoji samo jedna vlast i državi niko ne može da nameće svoje odluke.  Postoje dve teorije o nastanku države. Prva je teološko učenje koje kaže da je država božanskog porekla, bog ju je stvorio, ona je sveta i večna. Druga je teorija društvenog ugovora, ona je suprotna teološkom učenju, a njeni tvorci su Loki Hobs i Žan Žak Krusol. Ona kaže da ljudi stvaraju državu , a država treba da bude pravna i zaštiti pojedinca.

Nove teorije su teorija sile i teorija klasnih sukoba Karla Marksa. Teorija sile nam govori da su moćnija plemena porodila slabija i stvorila državu tako što su zauzela njihovu teritoriju. Država je večna i štiti pojedinca. Klase su stvorile državu - kaže teorija klasnih sukoba, robovlasnik formira državu svojim prinudom i kontroliše pojedince. Ima dve funkcije klasnu i opštu. Tipovi državne vlasti: feudalne kapitalističke i građanske. Po obliku države se dele na Republike i monarhije. Po složenosti na proste i složene. Istorijski na federacije i konfederacije. Po načinu upravljanja na Demokratske i autokratske.

DRUŠTVENE GRUPE: su spone koje nas povezuju sa globalnim društvom. U grupama možemo biti povezani poslom, religijom, političkim stavovima, krvlju. Najvažniji je uzrok zbog kojeg nastaje grupa kao i odnosi u grupi (blisko povezani ili dalje povezan). Tipologije objašnjavaju društvene grupa složenim klasifikacijama. U srodničke grupe spadaju porodica, rod i bratstva, odnosno, krvno srodstvo. Funkcionalne grupe spadaju u funkcionalnu dimenziju gde je pojedinac povezan na neki način poslovno, religijski, sportski, interesno. Imamo neku ulogu.

Statusne grupe - čine ih ljudi sa sličnim ili istim društvenim položajem u društvu (elita i Masa). Prostorne skupine spadaju selo grad i naselje. Kulturno-istorijske skupine spadaju pojedinci spojeni kulturom i istorijom. Dihotomna podela je podela na osnovu dva suprotna obeležja - velike i male,  trajne i privremene, otvorene i zatvorene. Za sociologiju najzanimljivija je podela na Demokratske i aristokratske.

DRUŠTVENA STRUKTURA: Elementi globalne društevene strukture su društvene gruše, dr. Institucije, dr. Organizacije i kulturni obrasci. Razlika između sastava i strukture – dimenzije, globalne društvene strukture. 1. Funkcionalan, horizontalna 2. Slojno-verikalna, hijerarhijalna, 3. prostorna – teritorijalna. 4. vremenska. 1) proizvodno-reproduktivne funkcije, 2)upravno regulativne funkcije, 3) kulturno duhovne funkcije. 1 dimenzija se ogleda kroz niz društvenih uloga. Svaki pojedinac ima svoju ulogu. 2. dimenzija na govori o nejednakositima u društvu, odnosno, našem položaj. Prva nam takođe govori kako pravilno sistem treba da funkcionište. Društvena uloga – naše delovanje koje se odvija na očekivan način, po unapred usvojenom julturnom obrascu. Svaki čovek obavlja više društvenih uloga. Sin prema roditelju, đak ,član odeljenja, učensik u saobraćaju kao pešak ili vozač.

SAVREMENE NOVE SOCIOLOŠKE TEORIJE: su funkcionalizam, strukturalizam i savremeni marksizam funkcionalizam nam govori kako jedan društveni sistem treba pravilno da funkcioniše Parsons & Robert merton uzeli su od konta socijalnu statiku odnosno socijalnu harmoniju kao dobro stanje u društvu skladno stanje bez velikih promena od spensera su preuzeli društvene funkcije od Dirkema prevlast celine na delovima i funkciju društvenih ustanova od Maksa vebera su preuzeli društveno delovanje kulturni konsenzus konsenzus je saglasnost većine nad jednim delom društva u pogledu nekih najkritičnijih i najvažnijih ciljeva društva.

postulati funkcionalizma - postulat je kamen-temeljac odnosno osnova. 1. postulat je funkcionalno Jedinstvo Cilj funkcionalizma je da delovi sistema budu usklađeni i organizovani da bi se ispravila greška treba 50 godina 2. postulati univerzalna funkcionalnost da svi delovi pozitivno deluju rade da bi se postigao bolji rezultat 3. postulat je funkcionalno neophodnost odnosno ako jedan deo ne funkcioniše nađemo zamenu Strukturalizam je nastao u okviru Francuske duhovne tradicije u okviru socijalne antropologije i lingvistike odnosno socijalnih visoke pomoću struktura objašnjava delove društva razlike između strukturalizma i funkcionalizma je metodološke prirode funkcionalisti kod proučavanja neku pojavu proučavaju tako što polaze od dela koka celini dok strukturalisti od celine to je strukture koja je relativno stabilna ka manjim delovima.

333, klasne jednakosti su klase borbe i njih se tiče marksizam to je treća teorija koja je revolucionarna teorija društva zloupotrebljena je postao je ideologija tridesetih godina dvadesetog veka nastaje frankfurtski krug to je grupa filozofa sociologa teoretičara oni su stvorili kritičku teoriju društva odnosno kritiku sociologije.