FILOZOFIJA PRVI KONTROLNI

Naziv i predmet Filozofije: Filozofija znači ljubav ili težnja prema mudnosti, znanju. lat. ethymos – tačan; grč. logos – reč, misao, razum, zakon, PHILOSOPHIA: philos – ljubitelj, prijatelj; phileo – ljubav, čežnja; sophia – mudrost. Mudrost nije isto što i znanje. ’’Mnogoznalaštvo ne garantuje mudrost’’ – Pitagora; Mudrost je najviše teorijsko saznanje. Umne sposobnosti: 1. sposobnost saznanja a)  otkrivanje novih principa, b) sposobnost pozivanja i izvođenja zaključaka iz prvih principa (EPISTEME); 2. sposobnost rasuđivanja (verovatna znanja o promenjljivos stvarnosti): filozofija je ljubav prema mudrosti i težnja prema onoj vrsti saznanja koja obuhvata prve principe na osnovu kojih se mogu dokazati sva druga saznjanja. Filozofija je racinalno, metodsko, sistemsko ispitivanje stvarnosti koja teži ka najopštijim saznanjima o najbitnijim pojavama u stvarnosti.

Odnos filozofije prema mitu, religiji, nauci i umetnosti: Mit predstavlja priču o prošlosti, poreklu i nastanku sveta sa mnogo religioznih i fantastičnih elemenata koji se prenose kroz tradiciju u nepromenljivom obliku. Za razvoj filozofije značajni su grčki mitovi. Mnogi elementi grčkih mitova nalaze se u mišljenju grčkih filozofa. Filozofija svoja objašnjenja zasniva na pre svega upotrebi razložnog, kritičkog govora – logosa. Religija predstavlja sistem verovanja s utvrđenim obredima kojima se iskazuje odnos ljudskog bića prema bogu. Za razvoj evropske filozofije naročito je značajan njen dodir sa hrišćanskom i jevrejskom religijom. U modernom dobu filozofija se oslobađa od prošlosti, teorije i religije. Umetnost obuhvata takve delatnosti kao što su slikarstvo, vajarstvo, muzika, književnost ,arhitektura, balet, film… Ona obuhvata imaginaciju i sposobnost stvaranja estetskih predmeta.

Umetnost je ispitivanje stvarnosti tj., ponovno stvaranje stvarnosti. Za razliku od filozofije za koju se najčešće kaže da je odlikuje racionalnost, umetnost naglašava iracionalnost umetničkog doživljaja. Posebna filozofska disciplina je estetika - Nauka je razumsko znanje o svetu i prirodi. Kod Aristotela filozofija ima smisao nauke o prirodim uzrocima stvarnosti, o onome što čini suštinu svega postojećeg u svetu. Takvu nauku  Aristotel nazivao prvom filozofijom. Nauka – filozofija: Opšti i nužni zakoni, istine. Istina je cilj. Kritičko mišljenje, logička argumentacija. Težnja ka objektivnosti. Rezultati nauke su egzaktni. Nauke se bave pojedinačnim segmentima stvarnosti, a fil. stvarnosti u celini. 18. vek – Frenkis Bikon – Cilj nauke je sticanje moći nad prirodom. Pozitivizam polovina 19. veka Olgist Kont, nauka treba da se zasniva

Pobude filozofskog mišljenja: 1. POBUDA – TERMIN ČUĐENJA, U osnovi filozofskog mišljenja je termin čuđenja - radoznalost ili znatiželja. Čudimo se stvarima iz svakodnevnice na kojima se naš stav temelji. Termin čuđenja je trajan stav filozofije, otkrivanje suštinske stvarnosti istine. Ima li svet kraj? Ima= teško zamislivo; nema=nemogućnost shvatanja beskonačnosti. Čudimo sa običnim stvarima. Filozofija ne može brzo i efikasno odgovoriti na pitanja kao nauka. Najdublji problemi svakodnevnice - istina za kojom se traga se razlikuju od čulnog saznanja, jer ona stvara privid. Na primer - sunce se okreće ≠ zemlja se zapravo okreće, odnosno to nam pokazuje varljivost čula. Očima bi gledali svet u dve dimenzije. Razum formira informacije. 2. POBUDA Sumnja, nije trajan stav kao biti skeptik, već biti otvoren za saznanje. On je koristan stav za prirodne nauke (Ajnštajn sumnja u Njutnove teorije).

3. POBUDA - najvažnija! - Težnja za shvatanjem smisla, odnosno osmišljavanje - neko ima intenciju da se bogati. Zlato ima vrednost? Mi mu je dajemo. Čovek bira kojim putevima ide, dato mu je da bira. 1. PITANJE: Koje je počelo svega što jeste?. grč. ARCHÉ – počelo/načelo, princip iz kojeg nastaje sve što postoji – vazduh 2. PITANJE Šta je u osnovi svega što jeste? Prvo i logičko pitanje istorijsko pitanje filozofije. Osnovne filozofske discipline i pravci: 1. entologija i epistemologija, 2. metafizika – meta-ta-physika (preko prirode, iskustva), izučava osnov celokupne stvanosti i postavlja pitanja oko celokupne stvarnosti i biću kao biću bez ikakvih fizičkih. Osnova metafizike je ontologija ona izučava biće kao biće bez ikakvih fizičkih odredbi. Opšta metafizika se bavi najapstraktnijim istraživanjima, a posebna metafizika se bavi 1. pitanjima boga (teologija) 2. pitanjima duše (psihologija) 3. kosmosa (kosmologija). Sve što postoji na neki način realno ili idealno je bivstvujuće. biće je suština - esencija ono po čemu nešto jeste to što jeste. Bivstvovanje je način postojanja bivstvujućeg.

podela po broju Principa koji su u osnovi stvarnosti 1. monoizam - jedan princip po osnovi Tales. 2.dualizam Dekart duh i materija 3.pluralizam Empedakle.  Podela prema vrsti Principa 1. materijalizam materija ono što se rađa 2. idealizam duh ili ideja Platon i Hegel 3. voluntarizam Šopenhauer. sa pitanjem o biću su usko povezana pitanja o saznanju njih postavlja epistemologija. teorija saznanja: 1. Šta je uopšte istina 2. Kako je moguće doznati istinu o biću 3. gde su pravi izvori saznanja. Podela epistemološki ih stanovišta u odnosu na izvor saznanja 1. racionalizam razum Dekart 2. empirizam u iskustvu empiria 3. senzualizam -čula podela u osnovu na pouzdanost saznanja 1. dogmatizam dogma Učenje koje se ne dovodi u pitanje (stanovište koje uzima stav ili učenje kao neprikosnovenu istinu bez ikakvog kritičkog ispitivanja je dogmatizam ) 2. skepticizam skepsa- sumnja, skepoman - biti neodlučan 3. agnosticizam poriče mogućnost pouzdanog saznanja neshvatljiv  - agnostik

Osnovne filozofske discipline i pravci:Logika-etika-estetika: Aristotel smatra logiku alatom za razmišljanje. grč. Logos – razložan govor, reč, misao, zakon, razum. Logika je filozofska disciplina koje se bavi formom mišljenja i pravilima valjanog (ispravnog i pravilnog) zaključivanja i argumentovanja.  Aristotel je formulisao deduktivnu logiku. Motive, ciljeve i norme čovekovog delanja i moralnoh prosuđivanja. Moral je sposobnost čoveka da saznaje šta je dobro i da u određenim situacijama postupa na način koji smatra ispravnim. Etika (grč. ethos – običaj, nauka, ćud, karakter), lat. mos – napisan zahtev, Moral mora biti društveno prihvatljiv. Specifična etička sankcija za kršenje moralnih normi je griža savesti. Sokrat – otac morala, javlja se nasuprot tradiciji i običanosti ’’ZAKON OTACA’’. Dobro, ispravno i pravedno – centralne vrednosti morala. Savest i karakter ličnosti su centralne vrednosti etike. Šta treba čovek da čini da bi bio čovek?

ESTETIKA aisthetikos (grč.) – čulno Aleksandar Baumgartner. Bavi se lepim i vrednim u umetnosti – estetika, smisao umetničkog stvaranja i doživljavanja dela. Umetnost je svostvena čula istina im veritas sensitiva. APEJRON -je prvo počelo (princip iz koga kao neograničeno i zapravo neoblikovanog izrastaju sva oblikovana bića odnosno svetovi). Apejron je sastavni deo svih oblikovanih bića. Stalno vrtložno kretanje apejrona uzrokuje izdvajanje suprotnost toplog i hladnog. gospodari nastajanja su toplo i hladno, time nastaju ograničena bića, nastajanje pojedinih bića putem suprotnosti je NEPRAVEDNOST, nastajenje - vraćanje u neograničeno – PRAVEDNOST  ne pita samo što, već i kako, antički darvin, ARCHE DOPUNA: , ključni element stvanorsti, bezgranična materija (kvantitativno), koja u vrtložnom kretanju prolazi kroz staijume zgušnjavanja i razređivanja

3. POBUDA - najvažnija! - Težnja za shvatanjem smisla, odnosno osmišljavanje - neko ima intenciju da se bogati. Zlato ima vrednost? Mi mu je dajemo. Čovek bira kojim putevima ide, dato mu je da bira. 1. PITANJE: Koje je počelo svega što jeste?. grč. ARCHÉ – počelo/načelo, princip iz kojeg nastaje sve što postoji – vazduh 2. PITANJE Šta je u osnovi svega što jeste? Prvo i logičko pitanje istorijsko pitanje filozofije. Osnovne filozofske discipline i pravci: 1. entologija i epistemologija, 2. metafizika – meta-ta-physika (preko prirode, iskustva), izučava osnov celokupne stvanosti i postavlja pitanja oko celokupne stvarnosti i biću kao biću bez ikakvih fizičkih. Osnova metafizike je ontologija ona izučava biće kao biće bez ikakvih fizičkih odredbi. Opšta metafizika se bavi najapstraktnijim istraživanjima, a posebna metafizika se bavi 1. pitanjima boga (teologija) 2. pitanjima duše (psihologija) 3. kosmosa (kosmologija). Sve što postoji na neki način realno ili idealno je bivstvujuće. biće je suština - esencija ono po čemu nešto jeste to što jeste. Bivstvovanje je način postojanja bivstvujućeg.

podela po broju Principa koji su u osnovi stvarnosti 1. monoizam - jedan princip po osnovi Tales. 2.dualizam Dekart duh i materija 3.pluralizam Empedakle.  Podela prema vrsti Principa 1. materijalizam materija ono što se rađa 2. idealizam duh ili ideja Platon i Hegel 3. voluntarizam Šopenhauer. sa pitanjem o biću su usko povezana pitanja o saznanju njih postavlja epistemologija. teorija saznanja: 1. Šta je uopšte istina 2. Kako je moguće doznati istinu o biću 3. gde su pravi izvori saznanja. Podela epistemološki ih stanovišta u odnosu na izvor saznanja 1. racionalizam razum Dekart 2. empirizam u iskustvu empiria 3. senzualizam -čula podela u osnovu na pouzdanost saznanja 1. dogmatizam dogma Učenje koje se ne dovodi u pitanje (stanovište koje uzima stav ili učenje kao neprikosnovenu istinu bez ikakvog kritičkog ispitivanja je dogmatizam ) 2. skepticizam skepsa- sumnja, skepoman - biti neodlučan 3. agnosticizam poriče mogućnost pouzdanog saznanja neshvatljiv  - agnostik

Osnovne filozofske discipline i pravci:Logika-etika-estetika: Aristotel smatra logiku alatom za razmišljanje. grč. Logos – razložan govor, reč, misao, zakon, razum. Logika je filozofska disciplina koje se bavi formom mišljenja i pravilima valjanog (ispravnog i pravilnog) zaključivanja i argumentovanja.  Aristotel je formulisao deduktivnu logiku. Motive, ciljeve i norme čovekovog delanja i moralnoh prosuđivanja. Moral je sposobnost čoveka da saznaje šta je dobro i da u određenim situacijama postupa na način koji smatra ispravnim. Etika (grč. ethos – običaj, nauka, ćud, karakter), lat. mos – napisan zahtev, Moral mora biti društveno prihvatljiv. Specifična etička sankcija za kršenje moralnih normi je griža savesti. Sokrat – otac morala, javlja se nasuprot tradiciji i običanosti ’’ZAKON OTACA’’. Dobro, ispravno i pravedno – centralne vrednosti morala. Savest i karakter ličnosti su centralne vrednosti etike. Šta treba čovek da čini da bi bio čovek?

ESTETIKA aisthetikos (grč.) – čulno Aleksandar Baumgartner. Bavi se lepim i vrednim u umetnosti – estetika, smisao umetničkog stvaranja i doživljavanja dela. Umetnost je svostvena čula istina im veritas sensitiva. APEJRON -je prvo počelo (princip iz koga kao neograničeno i zapravo neoblikovanog izrastaju sva oblikovana bića odnosno svetovi). Apejron je sastavni deo svih oblikovanih bića. Stalno vrtložno kretanje apejrona uzrokuje izdvajanje suprotnost toplog i hladnog. gospodari nastajanja su toplo i hladno, time nastaju ograničena bića, nastajanje pojedinih bića putem suprotnosti je NEPRAVEDNOST, nastajenje - vraćanje u neograničeno – PRAVEDNOST  ne pita samo što, već i kako, antički darvin, ARCHE DOPUNA: , ključni element stvanorsti, bezgranična materija (kvantitativno), koja u vrtložnom kretanju prolazi kroz staijume zgušnjavanja i razređivanja

Naziv i predmet Filozofije: Filozofija znači ljubav ili težnja prema mudnosti, znanju. lat. ethymos – tačan; grč. logos – reč, misao, razum, zakon, PHILOSOPHIA: philos – ljubitelj, prijatelj; phileo – ljubav, čežnja; sophia – mudrost. Mudrost nije isto što i znanje. ’’Mnogoznalaštvo ne garantuje mudrost’’ – Pitagora; Mudrost je najviše teorijsko saznanje. Umne sposobnosti: 1. sposobnost saznanja a)  otkrivanje novih principa, b) sposobnost pozivanja i izvođenja zaključaka iz prvih principa (EPISTEME); 2. sposobnost rasuđivanja (verovatna znanja o promenjljivos stvarnosti): filozofija je ljubav prema mudrosti i težnja prema onoj vrsti saznanja koja obuhvata prve principe na osnovu kojih se mogu dokazati sva druga saznjanja. Filozofija je racinalno, metodsko, sistemsko ispitivanje stvarnosti koja teži ka najopštijim saznanjima o najbitnijim pojavama u stvarnosti.

Odnos filozofije prema mitu, religiji, nauci i umetnosti: Mit predstavlja priču o prošlosti, poreklu i nastanku sveta sa mnogo religioznih i fantastičnih elemenata koji se prenose kroz tradiciju u nepromenljivom obliku. Za razvoj filozofije značajni su grčki mitovi. Mnogi elementi grčkih mitova nalaze se u mišljenju grčkih filozofa. Filozofija svoja objašnjenja zasniva na pre svega upotrebi razložnog, kritičkog govora – logosa. Religija predstavlja sistem verovanja s utvrđenim obredima kojima se iskazuje odnos ljudskog bića prema bogu. Za razvoj evropske filozofije naročito je značajan njen dodir sa hrišćanskom i jevrejskom religijom. U modernom dobu filozofija se oslobađa od prošlosti, teorije i religije. Umetnost obuhvata takve delatnosti kao što su slikarstvo, vajarstvo, muzika, književnost ,arhitektura, balet, film… Ona obuhvata imaginaciju i sposobnost stvaranja estetskih predmeta.

Umetnost je ispitivanje stvarnosti tj., ponovno stvaranje stvarnosti. Za razliku od filozofije za koju se najčešće kaže da je odlikuje racionalnost, umetnost naglašava iracionalnost umetničkog doživljaja. Posebna filozofska disciplina je estetika - Nauka je razumsko znanje o svetu i prirodi. Kod Aristotela filozofija ima smisao nauke o prirodim uzrocima stvarnosti, o onome što čini suštinu svega postojećeg u svetu. Takvu nauku  Aristotel nazivao prvom filozofijom. Nauka – filozofija: Opšti i nužni zakoni, istine. Istina je cilj. Kritičko mišljenje, logička argumentacija. Težnja ka objektivnosti. Rezultati nauke su egzaktni. Nauke se bave pojedinačnim segmentima stvarnosti, a fil. stvarnosti u celini. 18. vek – Frenkis Bikon – Cilj nauke je sticanje moći nad prirodom. Pozitivizam polovina 19. veka Olgist Kont, nauka treba da se zasniva

Pobude filozofskog mišljenja: 1. POBUDA – TERMIN ČUĐENJA, U osnovi filozofskog mišljenja je termin čuđenja - radoznalost ili znatiželja. Čudimo se stvarima iz svakodnevnice na kojima se naš stav temelji. Termin čuđenja je trajan stav filozofije, otkrivanje suštinske stvarnosti istine. Ima li svet kraj? Ima= teško zamislivo; nema=nemogućnost shvatanja beskonačnosti. Čudimo sa običnim stvarima. Filozofija ne može brzo i efikasno odgovoriti na pitanja kao nauka. Najdublji problemi svakodnevnice - istina za kojom se traga se razlikuju od čulnog saznanja, jer ona stvara privid. Na primer - sunce se okreće ≠ zemlja se zapravo okreće, odnosno to nam pokazuje varljivost čula. Očima bi gledali svet u dve dimenzije. Razum formira informacije. 2. POBUDA Sumnja, nije trajan stav kao biti skeptik, već biti otvoren za saznanje. On je koristan stav za prirodne nauke (Ajnštajn sumnja u Njutnove teorije).