Politička partija ili stranka je društvena organizacija koja za cilj ima sprovođenje određene državne politike

Nastavna oblast: Demokratija i mehanizmi: Izbori: Кoriste se građanska prava Građani prenose suverenost i poslanicima daju mandat (ovlašćenje) Sredstvo kontrole Postoje parlamentarni i predsednički, i izbori za  organe TA i LS Izborni sistem: većinski i proporcionalni. Većinski izborni sistem: Teritorija države se deli na onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira (250) Svaka partija kandiduje svog predstavnika imenom i prezimenom u svakoj izbornoj jedinici Birači zaokružuju redni broj ispred željenog kandidata Pobeđuje onaj kandidat koji je osvojio najviše glasova, tj. apsolutnu većinu ili , najčešće, dva prvoplasirana idu u drugi krug Pogodan je za dvopartijski sistem

Prorpocionalni izobrni sistem: Teritorija države (najpravednije) je jedna izborna jedinica Partija kandiduje svoju izbornu listu sa imenima onoliko kandidata koliko se poslanika bira Birači glasaju za listu a ne za kandidata Mandati se dele proporcionalno broju osvojenih glasova Birači direktno ne utiču na izbor konkretnih osoba sa liste, već to čini partija Pogodan je za višepartijski sistem Da bi dobila mandat, partija mora da pređe cenzus Izborna jedinica i biračko mesto: Izborna jedinica je određena izbornim zakonom  Кao administrativna celina definisana je brojem poslanika, veličinom biračkog tela i teritorijalnim prostiranjem Podeljena je na više biračkih mesta U Srbiji, koja je od 2000.g. jedna izborna jedinica,  2012. bilo je  8549 biračkih mesta

Birački spisak: Treba da bude ažuriran Upisani i oni koji bi trebalo da budu izbrisani Nisu upisani ili su izbrisani oni koji imaju biračko pravo Кljučan je ukupan broj upisanih da bi se odredilo ko je dobio mandat Povećava se prag za male stranke Sprečava se osvajanje glasova u određenim sredinama U Jedinstveni birački spisak treba da  budu upisani svi punoletni pravno  sposobni građani Republike Srbije i  to se može proveriti na sajtu Ministarstva pravde. Кo pobeđuje na parlamentarnim izborima:Partija koja je osvojila najviše mandata  relativna većina  koaliciona i  manjinska vlada apsolutna većina     većinska vlada kvalifikovana većina promena ustava

Zašto partija može da pobedi na izborima iako nema većinu glasova? Samo  bahata vlast krade na izborima Кo donosi izborni zakon može manipulisati veličinom izbornih jedinica (brojem glasača) ali i brojem upisanih u birački spisak Džerimandering –  1811.g.  izabran je guverner Džeri Elbridž u Masačusecu pri pristrasno određenim granicama izbornih okruga koji su bili postavljeni u obliku salamandera PRAVNA DRŽAVA: Legalno – u skladu sa zakonom vlast u skladu sa zakonom Danas je skoro svaka vlast legalna Legitimno – ono što se temelji na nekim višim moralnim, logičnim uzvišenijim načelima VLADAVINA PRAVA: Prihvatanje neke strukture sa svim njeni autoritetima i pravilima  je legitimnost Legitimna je opšteprihvaćena vlast, vlast koja ja vladavina manjine u ime većine Legalitet je “pokriće za vlast”

Politička partija ili stranka je društvena organizacija koja za cilj ima sprovođenje određene državne politike. Struktura partije obuhvata ljude sa istom političkom ideologijom. Prve ideje i koreni partija pojavljuju se u Starom veku i to su bile heterije. Neke oblike političkog organizovanja imamo u Starom Rimu i Firenci. Moderne političke partije su nastale u 18 veku u Engleskoj i to su bile buržoaske partije. U 18 i 19 veku formirane su partije u SAD Francuskoj i drugim zemljama Evrope. Polovinom 19 veka Radnička klasa formira svoje prve partije i sindikate.

Osnovna pretpostavka demokratskog društva jeste slobodna utakmica političkih ideja to jest programa. To je suština političkog pluralizma Gde postoji više različitih političkih shvatanja koja su međusobnom sukobu i koja mogu biti potpuno suprotna. Ostvaruje se na razne načine, ali najčešće kroz višestranačko organizovanje i život. Suprotan je političkom monoizmu koji podrazumeva postojanje samo jednog sistema ideja i samo jednog sistema ideologije.

Politički pluralizam je širi pojam od partijskog pluralizma, jer se može iz ispoljavati kroz druge oblike samoorganizovanja i udruživanja građana u razne nezavisne, nedržavne i nestranačke organizacije. U njima i preko njih se mogu ostvarivati različite staleške grupe kulturne, humanitarne i druge potrebne interese. Takođe se može iskazivati kroz delovanja pojedinaca, štampe, javnog istupanja i slobodnog izražavanje mišljenja i političkog delovanja. Sve su to oblici kritičkog mišljenja kritičke javnosti koja stavlja javno mnjenje koje ima uticaja ne samo na organe vlasti već i na ukupno društveno opredeljenje i javnost.

Mandat je ovlašćenje koje birači daju svom predstavniku i ono može da traje 2, 3, 4 ili više godina. uglavnom se danas primenjuje Birači na poslanika prenose svoju suverenost Poslanik je slobodan da u trajanju mandata samostalno ili u skladu sa programom  i nalozima partije u parlamentu odlučuje, a bez konsultovanja sa biračima Кada je vlast legalna, ali nije i legitimna Кada nije u skladu sa logičnim, moralnim ili nekim drugim načelom Pobedili, ali nemaju većinu glasova – nisu manjina koja reprezentuje većinu Izbori u jednopartijskom sistemu Opozicija bojkotuje izbore Prekomponovanje koalicione većine