POLITIČKE STRANKE
Политичка странка или политичка партија је политичка организација
која има за циљ спровођење одређене државне политике, чине је људи са истом
политичком идеологијом. Циљ политичких странка је потпуно или делимично преузимање
и вршење државне власти, на основу избора, демократским путем.
Прве политичке странке јављају се веома рано, још у античком периоду.
Корени политичких странка потичу из политичких савеза Старе Грчке. Време
настанка модерних политичких партија везује се за крај 18. века у САД и прву
половину 19. века у западноевропским земљама, као и јужноамеричким земљама.
Радничка класа своје политичке партије ствара тек од половине 19. века. У
Србији се прве политичке странке формално оснивају 1881. године.
Свака политичка странка има свој статут, идеологију и програм у ком
је та идеологија приказана у виду циљева, метода и средстава које она користи. Статут је правни акт којим се уређују
односи у партији. Идеологија је скуп
општих идеја којима се образлажу политички интереси неке групе. Политички програм је конкретизација
идеологије и образложење непосредних политичких циљева за које се нека странка
залаже, као и средстава метода њеног политичког деловања.
Основна функција политичких странака јесте да
друштво преко њих утиче на државу, али и обрнуто.
Podela: prema
broju članova i veličini (kadrovske i masovne), ideologiji (levičarske,
desničarske i liberalne), načinu i pravcu delovanja, prema tipu unutrašnjih
odnosa.
POLITIČKI POKRETI
- Друштвени
покрет можемо дефинисати у најширем значењу као колективно настојање да се
у друштву коме покрет припада изведу или спрече промене.
- To je колективна, јавна, добровољна,
масовна, мање или више спонтана акција људи која израста из незадовољних
потреба, изражава одређене сукобе интереса, покреће решавање значајних друштвених питања и стреми мањим или већим
друштвеним променама.
- Главне карактеристике покрета су те
да су они добровољни и отворени, у
њих се не уписује нити се из њих неко искључује, отворени су за све људе који
размишљају као та нека друштвена група и вољни су да се њој прикључе и заједно
са осталим људима из тог покрета теже ка неком циљу.
Разилике између покрета и партија
- Људи у покретима се не уписују и не
могу се избацити, с обзиром на то одмах можемо да кажемо да је то и једна од
главних разлика између покрета и партија.
- Сваки члан партије има неку своју
улогу, док су у покрету сви на неки начин једнаки и теже ка једном циљу.
ETNIČKE ZAJEDNICE
One su
velike, trajne, višefunkcionalne, globalne
društvene skupine koje na duže vreme žive na istoj teritoriji, govore istim
jezikom i imaju zajedničku kulturnu i političku istoriju.
Spadaju
u kulturno-istorijske skupine. Pored rase, koja je biološko svojstvo, etničke
zajednice se međusobno razlikuju po
mnogim društvenim i kulturinim osobinama, među kojima je jezik najvažniji. (U
prevodu, najvažnije su jezik i rasna pripadnost kao obeležja).
Jezička srodnost među etničkim zajednicama ukazuje na njihovu kulturno-istorijsku
povezanost i bliskost. Postoji 2000 različitih etničkih zajednicca. Osnovne su
pleme, narod i nacija.
Sociologija
često koristi poređenja između porodice
i etičke zajednice. Porodica je psiho-socijalna mala zajednica koja ima
najmanje 3 člana i dve funkcije. EZ imaju više funkcija, mnogo više članova i u
njima nismo vezani krvnim srodstvom.
PLEME
Pleme
je predcivilizacijska etnička zajednica,
prvobitnog društva, u kojem još ne postoji država kao globalna
organizacija, već je poglavnica na čelu.
Prisutna
je kolektivna svojina i patrimonijalna
vlast (slična vlasti oca u patrijarhatu, ovde imamo plemenskog starešinu,
odnosno, poglavicu).
Cilj
plemena je da opstane. Spajanjem više
plemena nastaje narod. Imamo rodove i bratstva. Pripadnici ne moraju biti
vezani krvnim srodstvom.
NAROD
Narod
je etnička zajednica nastala spajanjem 2 ili više plemena. Prvi narodi nastaju
u robovlasničkom društvu tokom starog veka. Najveći deo naroda je nastao u
srednjem veku.
Razlike
između naroda i plemena:
− Narod formira državu
− Plemena su nomadska (skitačka), a naord ostaje na jednom teritoriji
− Narod se bazina na privatnoj svojini i naturalnoj proizvodnji
− Narodni jezik je nejedinstven
NACIJA
Nacija
je narod na višem stupnju političkog i kulturno-istorijskog razvoja. Nije svaki
narod nacija.
Nacija je savemena najmlađa etnička zajednica, nastala sa modernim buržoanskim društvom. Nacija ima suverenu
nacionalnu državu, robnu proizvodnju i književni jezik.
Nacionalna
svest je osećaj pripadnosti svome
narodu. Kada se zloupotrebi postaje nacionalnizam
(posebna privrženost sopstvenoj naciji i državi i njihovim interesima), a
ekstremna forma je šovinizam (mržnja
prema drugim nacijama) i separatizam (sklonost
ka otcepljenju), a na kraju se završava genocidom
(međunarodni zločin uništavanja nacionalnih, rasnih, etničkih i religijskih
grupa).
PORODICA I BRAK
Porodica
je bio-psiho-socijalna zajednica roditelja
i njihove rođene ili usvojene dece, ima najmanje 3 člana i dve funkcije.
Porodica
je primarna zajednica zato što je prva,
najvažnija i najprisnija ljudska skupina.
U porodici se uspostavljaju trajne, emotivno prisne, solidarne i svestrane veze
između članova.
Porodica
nastaje zasnivanjem braka između
muškarca i žene, u kojem se rađaju deca. Porodica je primarna grupa i
intimna zajednica, a brak je društvena ustanova okrenuta donekle širem društvu.
Brak je društveno priznata veza između muškarca i
žene.
Istorija braka –
brak je imao različite istorijske oblike:
1. Grupni brak je kad jedna grupa žene stupa u bračne odnose sa jednom grupom
muškaraca, što je bio slučaj u primitivnim društvima.
2.
Brak sa više partnera
− Poliginija (jedan muškarac više žena)
− Poliandrija (jedna žena više muškaraca)
3. Monogamija, karakteričan tip braka za savremena društva, po jedan partner
Načini sklapanja braka, zavise od vremena kada se taj brak sklapao:
1. Tradicionalni brak – dogovoren ili ugovoren
2. Crkveni brak – regulisan verskim normama, ti brakovi ne bi trebalo da se
raspadanu
3.
Građanski i faktički
Rađanjem dece brak prerasta u porodicu kao srodničku zajednicu, a supružnici dobijaju novu društvnu ulogu
– postaju roditelji.
Srodostvo je
društveno-kulturna i istorijska kategorija, a temelji se na zabrani
rodoskrvnuća (incesta). Prema načinu
računanja srodstva, razlikuju se dva
tipa porodičnih osnova i dva velika perioda u razvoju porodice:
1. Matrijarhat, majka je bila centrala ličnost porodice
2. Patrijarhat, otac -||-
Funkcije porodice
su biološke i društvene.
Biološku
osnovu porodice čine reproduktivne funkcije, odnosno,
polni odnosi između supružnija, rađanje i podizanje dece.
Društvene funkcije porodice su raznovrsne i
promenljive, zavisno od istorijskog tipa društa i odgovarajućeg tipa društva. Socijalna zaštita deteta.
Vrste srodstva su: 1. Krvno ili prirodno, brka, muž, žena,
porodica, dete; 2. Adaptivno srodstvo, kod usvojene dece; 3. Tazbinsko
srdostvo; 4. Kumstvo i bratstvo
KULTURA
Postoji više definicija kulture. Ona je
jedna od najbitnijih karakteristika
čoveka i društva uopšte, obzirom da nijedna druga vrsta ne poseduje kulturu.
Sve što je čovek do danas stvorio, pre svega materijalno a onda i duhovno je
kultura.
Sama reč kultura
je latinskog porekla i dolazi od glagola colere, cultum, što znači obrađivati,
negovati, i govori o čovekovoj istinskoj vezanosti za prirodu, obradu polja.
Sa razvojem
društva, podelom na fizički i umni rad, u početku jedinstveni ljudski rad, cepa
se na materijalnu i duhovnu proizvodnju, i upravo na taj način nastaje i ona
klasična podela na materijalnu i duhovnu kulturu.
Prelazak
čoveka sa divljaštva. Prvo žive primitivno, kao majmuni. Kasnije žive u hordi.
Kultura je nastala kada je čovek počeo da gaji prve kulture.
Kasnije čovek želi da zapiše svoje misli pa stvara prva pisma. Svesno i plansko
preobražavanje prirode od strane čoveka i stvaranje materijalnih i duhovnih
dobara.
Čovek je
svesni stvaralac koji povezujući se u društvo, stvara nešto novo. Kultura uslovljava čovekovu delatnost, odnosno
čovekovo ponašanje.
No comments:
Post a Comment