Elektronika Durgi kontrolni

88Kolo za diferenciranje. Pasivno kolo za diferenciranje – služi za pretvaranje pravougaonog napona u igličast. Aktivno kolo za diferenciranje – koristi se za prevaranje trouglastog napona u pravougaoni. Kolo za integraljenje.  Pasivno kolo za integraljenje – koristi se za dobijanje srednje vrednosti ulaznog napona. Aktivno kolo za integraljenje – koristi se za pretvaranje pravougaonog napona u trouglasti. R' sprečava da izlaz operacionog pojačavača bude u zasićenju, odnosno, obezbeđuje pražnjenje kondenzatora.

Ograničavači napona. Uloga R je da ograniči struju kroz diodu. Z inverzno, D direktno. Naponski komparatori. Bez negativne pov. spr. Upoređuju 2 napona. Na jedan ulaz dovodi se promenljivi napon, a na drugi ulaz dovodi se referentni napon, na izlazu je potizivno i negativno zasićenje. Ako je napon na + ulazu veći od napona na – ulazu, napon je u pozitivnom zasićenju. Ako je napon na + ulazu manji od napona na – ulazu napon, napon je u negativnom zasićenju.

Kolo za diferenciranje. Pasivno kolo za diferenciranje – služi za pretvaranje pravougaonog napona u igličast. Aktivno kolo za diferenciranje – koristi se za prevaranje trouglastog napona u pravougaoni. Kolo za integraljenje.  Pasivno kolo za integraljenje – koristi se za dobijanje srednje vrednosti ulaznog napona. Aktivno kolo za integraljenje – koristi se za pretvaranje pravougaonog napona u trouglasti. R' sprečava da izlaz operacionog pojačavača bude u zasićenju, odnosno, obezbeđuje pražnjenje kondenzatora.

Ograničavači napona. Uloga R je da ograniči struju kroz diodu. Z inverzno, D direktno. Naponski komparatori. Bez negativne pov. spr. Upoređuju 2 napona. Na jedan ulaz dovodi se promenljivi napon, a na drugi ulaz dovodi se referentni napon, na izlazu je potizivno i negativno zasićenje. Ako je napon na + ulazu veći od napona na – ulazu, napon je u pozitivnom zasićenju. Ako je napon na + ulazu manji od napona na – ulazu napon, napon je u negativnom zasićenju.

Kola za diferenciranje daju na svom izlazu napon koji je srazmeran brzini promene ulaznog napona. Kondenzator se puni ili prazni kada se napon na njemu menja, ako je ulazni napon, odnosno, napon na kondenzatoru konstantan tada nema punjenja ili pražnjenja kondenzatora; nema struje punjenja ili pražnjenja i izlazni napon je jednak nuli. Ako se ulazni napon menja kondenzator se puni ili prazni i na otporniku se dobije neki napon.

Pasivno kolo za diferenciranje se najčešće upotrebljava za uobličavanje napona (pretvaranje jednog oblika u drugi). Zbog opadanja napona na otporniku opada struja kroz njega, a takođe i izlazni napon. Aktivno kolo za diferenciranje - pasivna kola ne daju uvek zadovoljavajuće rezultate (mogu da slabe, a ne mogu da pojačaju napon) pa se umesto njih tada koriste aktivna kola za diferenciranje i integraljenje.

Pasivno kolo za integraljenje - kola za integraljenje daju na svom izlazu napon srazmeran količini elektriciteta koji je dovedena na ulaz kola za integraljenje. Uglavnom se koriste za dobijanje srednje vrednosti ulaznog napona. Kada mu se doda operacioni pojačavač dobija se aktivno kolo za integraljenje.  Kada se kondenzator napuni struja prestaje da teče i izlazni napon je jednak nuli. Brzina punjenja i pražnjenja kod aktivnog kola za diferenciranje ne zavisi od proizvoda RC nego od proizvoda RgC.

Od  otpornosti R zavisi vrednost izlaznog napona, koja takođe zavisi i od otpornosti Rg. Pojačanje pojačavača za brzo promenljive napolje jednako je količniku ove dve otpornosti.Aktivno kolo za diferenciranje se često koristi u automatici. Pomoć aktivnog kola za diferenciranje trougaoni napon može se pretvoriti u pravougaoni. Aktivno kolo za diferenciranje može da se upotrebi za fazno pomeranje sinusnog napona.

Aktivno kolo za integraljenje - ako bi se na njegov ulaz doveo napon jednog polariteta, tada bi se kondenzator punio uvek u istom smeru i pojačavač bi došao u zasićenje. Kada je ulazni napon jednak nuli, tada je napon na otporniku jednak nuli. Aktivno kolo za integraljenje upotrebljava se takođe i za obradu signala u automatici ali ima suprotan efekat od već opisanog aktivnog kola za diferenciranje. Aktivno kolo za integraljenje se često koristi za pretvaranje pravougaonog napona u testerasti.

Ograničavači napona. Neki električni napon i su suviše visoki za direktno uvođenje u elektronska kola pa ih treba ograničiti. Ograničenje napona se može izvesti pasivnim i aktivnim kolim. Pasivna kola za ograničavanje - pasivno kolo za ograničavanje napona može se izvesti pomoću diode, izvora i otpornika za ograničenje struje.  U ograničavačima napona se retko koristi pomoćni izvor, dok se znatno češće koristi Cenerova dioda, ako treba ograničiti i pozitivan i negativan napon tada se upotrebljavaju dve Cenerove diode.

Često je potrebno pozitivan napon ograničiti, a negativan potpuno odseći (266). Talasni oblici (267). Cerova dioda u normalnom radu ograničava pozitivan napon, dok se kod negativnog ponaša kao obična dioda i ograničava ga na oko -0,7V. Otpornost R treba da ograniči struju kroz Cenerovu diodu na dozvoljenu vrednost. Aktivni ograničavači - kod pasivnih ograničavača, napon može na izlazu bitno da se promeni priključivanjem sledećeg stepena pa je tada bolje upotrebiti aktivno ograničavače. Kod pozitivne poluperiode ulaznog napona U1 na izlazu se dobija negativan napon.

Kada on dostigne vrednost probojnog napona Cenerove diode D1 ona provodi i napon ne može dalje da raste u negativnom smeru. Naponski komparatori su kola na čiji se ulaz dovode dva napona koja treba uporediti, odnosno, utvrditi koji je od njih viši. Često se koriste za pretvaranje nekog drugog naponskog oblika u pravougaoni. Komparator napona se može formirati od bilo kojeg integrisanog operacionog pojačavača. Ulazni napon se može takođe dovoditi na neinvertujući ulaz i tada je izlazni napon istog znaka kao i ulazni. Ovako dobijeni naponi na izlazu komparatora su relativno visoki pa i često treba dodatno ograničiti.