javna preduzeća

Javna preduzeća

Javno ili državno preduzeće je posebno preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a formira ga država.

Delatnosti koji ovakva preduzeća obavljaju su u oblasti infrastrukture, javnog prevoza, komunalne i  izdavačko-informativne delatnosti i poslova u okviru jedinstvenog informacionog sistema (PTT).

Javna preduzeća se osnivaju i posluju u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, koji uređuje uslove i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa, kao i zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Direktor se bira putem javnog konkursa. Kako bi privukli kapital, javna preduzeća mogu pri osnivanju ili kasnije izdavati deonice.

U Srbiji postoji 36 javnih preduzeća čiji je osnivač RS i 691 javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava.

Posebni oblici: 1. zajedničko javno preduzeće; 2. preduzeće na deonice.

Primeri: Telekom, Pošta, Elektroprivreda, Parking servis i Infostan.

Sredstva i izvori sredstava

Kako bi preduzeće obavljalo konkretne zadatke u društvenoj zajednici – proizvodilo industrijske proizvode, poljoprivredne proizvode ili pružalo usluge, neophodno je da ono poseduje određena sredstva. Ta sredstva su njegova imovina koju ono koristi za poslovne aktivnosti i druge namene.

Sredstva preduzeća su ekonomske vrednosti sa kojima ono raspolaže i mogu biti u obliku prava, novca ili robe, odnosno, stvari.

Pojam i podela sredstava

S obzirom na to da postoji veliki broj različitih sredstva, ona se grupišu po određenim karakteristikama. Najčešća podela je prema:

-          obilicima u kojima se pojavljuju,

-          nameni ili upotrebi za koju se koriste,

-          fazom angažovanja u funkcionisanju preduzeća

-          izvorima iz kojih se dobijaju

Stvari su materijalna dobra koja služe u poslovanju preduzeća. Dele se na sredstva za rad i predmete rada. Sredstva za rad su predmeti pomoću kojih preduzeće obavlja konkretne zadatke, to su zgrade, uređaji, mašine, alati, instalacije itd… Predmeti rada su materijali koji se obrađuju i od kojih nastaju gotovi proizvodi.

Pored ove dve grupe postoje i stvari koji ne ulaze u poslovni fond, već u fond zajedničke potrošnje.

Materijalna dobra služe za podizanje životnog standarda radnika, to su stambene zgrade, odmarališta, obdaništa, restorani, sportski tereni. U stvari spadaju i objekti u izgradnji koji će po završetku izgradnje služiti u poslovne svrhe (hale, pogoni, fabričke zgrade,…)

Prava mogu biti značajan deo imovine preduzeća. Preduzeća mogu raspolagati sa većim ili manjim obimom prava. Ona su najčešće u obliku potraživanja od kupaca za prodaju robe, licenci ili patenta…

(Patent je izum pronalazača koji je zakonom zaštićen u Zavodu za patente, preduzeće za prodati patent dobija novac, a dobijena novčana sredstva ulaze u vrednost njegove imovine, licenca je pravo na korišćenje tuđeg izuma. Kupac licence umesto novca raspolaže pravom korišćenja tuđeg rešenja).

Novčana sredstva su sredstva koja preduzeće ima u obliku novca i koristi za kupovinu sredstava za rad, predmeta rada, isplatu zarada radnika, plaćanje raznih usluga ili slobodna novčana sredstva na živo računima banaka. Obim i struktura pojedinih vrsta sredstava zavise od delatnosti preduzeća. Npr., drugačije je učešće osnovnih i obrtnih sredstava u fabrici automobila nego prehrambenoj industriji.