Pojam procesa i njegova stanja:
- 1. Iz st.
izvršenja u st. blokiran, ako su mu za dalji rad potrebni resursi koji nisu
dostupni.
- 4. Iz st. blok. u st. spreman prelazi kad dobije potrebne resurse i treba da sačeka red na procesor. - 3. Iz st. spreman u st. izvršava se kada se izabere iz liste spremnih procesa i procesor izvršava kod tog procesa. - 2. Proc. prelazi iz st. izvršava se u st. spreman kada istekne dodeljeno procesorsko vreme. - 2., 3., Prelaz između st. izvršava se u st. spreman kontroliše deo OS koji se zove dispečer, odnosno, scheduler. |
Dispečer određuje koji proces dobija procesorsko vreme (po
prioritetu) i koliko vrem. dobija za izvršenje. On mora biti dovoljno brz,
zbog toga postavlja se u jezgro OS i uvek se nalazi u RAM-u (op mem.).
Izvršenje dispečera dolazi u sledećim situacijama: 1) proc. se završio i treba izabrati novi 2) proc. se odblokira 3) proc. se blokira 4) procesu u st. izvršenja istekne dodeljeno proc. vreme. Postoje 2 vrste dispečera: 1) prekidni – izvršenje procesa u CPU može biti prekinuto, proc. se vraća u stanje ready i izvršava se prekidni proc. 2) neprekidni – izvršenje proc. ne može biti prekinuto od strane dispečera. Jedino sam proc. može promeniti svoje stanje. Algoritam dispečera treba da obezbedi a) vernost – svaki proc. mora dobiti šansu za izvršenje; b) efikasnost – procesor mora biti maksimalno iskorišćen; c) što kraće vreme odziva (response time); d) što veću propusnost, što veći broj izvršenih pokrenutih proc. u jedinici vremena. e) što kraće izvršenje pokrenutih programa. |
Komponente OS:
OS je skup programa koji objedninjuje u jednu celinu: 1) mikrokod – predstavlja osnovni mašinski kod koji sami proizvođači hardvera (matičnih pl.) postavljanju na PROM mem. Mikrokod je skup programa predviđenih za odr. hardver. Skup prog. za više različitih hardvera su sastavljani u BIOS. 2) kernel (jezgro) – predstavlja skup sis. programa kojima se: A) upravlja prenosom podataka; B) rasporedom blokova; C) periferijama i CPU. Programerima nije dat direktan prist. sis. programima kernela. 3) shell (ljuska) – predst. interfejs između koris. i sis. prog. po potrebi i određenom redosledu. U op. mem. nalaze se samo delovi ljuske, a većina delova se nalazi na HDD-u |
Upravljanje procesima:
Proces ili task je dinamične prirode, to je obejkat multiprogramiranja i
predstavlja program kome je pridodata posebna struktura koji se naziva
kontinuirani blok procesa (PCB). Svaki
proc. ima 3 funkc. dela: 1. oblast koga u kojo jse čuvaju glavne
promenljive; 2. oblast steka u kojoj se čuvaku privremeni podaci; 3. oblast
podataka u kojoj se čuvaju globalne promenljive.
Tri glavne funkc. OS su: 1. upravljanje proc.; 2. upr.
mem.; 3. upr. U/I uređ.
|
Upravljanje op. mem.: treba da
obezbedi: 1. evidenciju o zauzetosti delova. Svaki njen registar može
biti slobodan ili zauzet. Skup slobodnih mem. lok. čine slobodan mem.
prostor. 2. Strategija raspodele je
odluka kome dodeliti mem., kada i na koji način, 3. alokacija (raspodela) po donetoj odluci predstavlja
preraspodelu između zauzetog i slob. prostora. 4. dealokacija – je oslobađanje memorije po prestanku potrebe za
korišćenjem memorije. Ceo mehanizam se
nalazi u operativnom sistemu.
Postoji više načina za upravljanje op. mem: - Monoprogramsko up. mem.: Ovo je dobro rešenje za spec. korisnike. Jednostavna realizacija sa zanemarljivim uticajem OS (neopterećuje, malo iskorišćenje mem. oko 50%, veličina prog. je ograničena fizičkom vel. mem.) |
- Organizacija po particijama: Postoje
razl. org. po part. i sve su jednostavna reš. za višeprog. rad: Statičke particije: pogodne za
standarde poslove gde su zahtevi za memorijom unapred poznati. Iskorišćenje
60%, povećano angažovanje OD, potreban je dodatni hardver, a time i veća cena
od monoprogramskog. Dinamičke
particije: mogu da opsluže veći programi, iskorišćenje 70%, skuplje,
ograničene vel. mem., Revoktabilne
part.: Bolje iskorišćenje mem. i ostalih resusrsa nego kod preth. reš.,
za razliku od preth. ne postoji prob. fragmentacije. Defragmentacija je deljenje mem. na fiksne blokove. Geolikacioni?
hardver povećava cenu, a smanjuje brzinu rada.
|
Stranična organizacija memorije: Ideja ovog koncepta je zasnovana
je na: 1. Adresni prostor se deli na delove jednake dužine koje zovemo
stranicama. 2. Operativna memorija se takođe delina delove jednake
dužine – blokovi/okviri frames. Relano nema fizičke podele memorije. 3.
Konstruiše se hardverski i softverski mehanizam za preslikavanje adresa
(mapping). Omogućavaju da se adresa programira i logički preslika u
realnu fizičku adresu.
|
Upravljanje mem. se vrši na 4 načina: 1. vodi se računa o evidencijama podrčja, tabelama stranica i
tabelama okvira. 2. donošenje
odluke ko će dobiti na korišćenje memoriju (ovo je posao koji obavlja makro),
3. alokacija – sve pune stranice se dele u okvire po određenom
preslikavanju u navedenim tabelama, 4.
dealokacija – kada se posao završi
određenim okvirima dodeljuje se status slob. u tabeli.
|
No comments:
Post a Comment