Racunari drugo pologudiste kontrola prva operativni sis do upravljanje op mem

Pojam procesa i njegova stanja: - 1. Iz st. izvršenja u st. blokiran, ako su mu za dalji rad potrebni resursi koji nisu dostupni. - 4. Iz st. blok. u st. spreman prelazi kad dobije potrebne resurse i treba da sačeka red na procesor. - 3. Iz st. spreman u st. izvršava se kada se izabere iz liste spremnih procesa i procesor izvršava kod tog procesa. - 2. Proc. prelazi iz st. izvršava se u st. spreman kada istekne dodeljeno procesorsko vreme. - 2., 3., Prelaz između st. izvršava se u st. spreman kontroliše deo OS koji se zove dispečer, odnosno, scheduler.

Dispečer određuje koji proces dobija procesorsko vreme (po prioritetu) i koliko vrem. dobija za izvršenje. On mora biti dovoljno brz, zbog toga postavlja se u jezgro OS i uvek se nalazi u RAM-u (op mem.). Izvršenje dispečera dolazi u sledećim situacijama: 1) proc. se završio i treba izabrati novi 2) proc. se odblokira 3) proc. se blokira 4) procesu u st. izvršenja istekne dodeljeno proc. vreme. Postoje 2 vrste dispečera:  1) prekidni – izvršenje procesa u CPU može biti prekinuto, proc. se vraća u stanje ready i izvršava se prekidni proc. 2) neprekidni – izvršenje proc. ne može biti prekinuto od strane dispečera. Jedino sam proc. može promeniti svoje stanje. Algoritam dispečera treba da obezbedi a) vernost – svaki proc. mora dobiti šansu za izvršenje; b) efikasnost – procesor mora biti maksimalno iskorišćen; c) što kraće vreme odziva (response time); d) što veću propusnost, što veći broj izvršenih pokrenutih proc. u jedinici vremena. e) što kraće izvršenje pokrenutih programa.

Komponente OS: OS je skup programa koji objedninjuje u jednu celinu: 1) mikrokod – predstavlja osnovni mašinski kod koji sami proizvođači hardvera (matičnih pl.) postavljanju na PROM mem. Mikrokod je skup programa predviđenih za odr. hardver. Skup prog. za više različitih hardvera su sastavljani u BIOS. 2) kernel (jezgro) – predstavlja skup sis. programa kojima se: A) upravlja prenosom podataka; B) rasporedom blokova; C) periferijama i CPU. Programerima nije dat direktan prist. sis. programima kernela. 3) shell (ljuska) – predst. interfejs između koris. i sis. prog. po potrebi i određenom redosledu. U op. mem. nalaze se samo delovi ljuske, a većina delova se nalazi na HDD-u

Upravljanje procesima: Proces ili task je dinamične prirode, to je obejkat multiprogramiranja i predstavlja program kome je pridodata posebna struktura koji se naziva kontinuirani blok procesa (PCB). Svaki proc. ima 3 funkc. dela: 1. oblast koga u kojo jse čuvaju glavne promenljive; 2. oblast steka u kojoj se čuvaku privremeni podaci; 3. oblast podataka u kojoj se čuvaju globalne promenljive. Tri glavne funkc. OS su: 1. upravljanje proc.; 2. upr. mem.; 3. upr. U/I uređ.

Upravljanje op. mem.: treba da obezbedi: 1. evidenciju o zauzetosti delova. Svaki njen registar može biti slobodan ili zauzet. Skup slobodnih mem. lok. čine slobodan mem. prostor. 2. Strategija raspodele je odluka kome dodeliti mem., kada i na koji način, 3. alokacija (raspodela) po donetoj odluci predstavlja preraspodelu između zauzetog i slob. prostora. 4. dealokacija – je oslobađanje memorije po prestanku potrebe za korišćenjem memorije. Ceo mehanizam se nalazi u operativnom sistemu.  Postoji više načina za upravljanje op. mem: - Monoprogramsko up. mem.: Ovo je dobro rešenje za spec. korisnike. Jednostavna realizacija sa zanemarljivim uticajem OS (neopterećuje, malo iskorišćenje mem. oko 50%, veličina prog. je ograničena fizičkom vel. mem.)

- Organizacija po particijama: Postoje razl. org. po part. i sve su jednostavna reš. za višeprog. rad: Statičke particije: pogodne za standarde poslove gde su zahtevi za memorijom unapred poznati. Iskorišćenje 60%, povećano angažovanje OD, potreban je dodatni hardver, a time i veća cena od monoprogramskog. Dinamičke particije: mogu da opsluže veći programi, iskorišćenje 70%, skuplje, ograničene vel. mem., Revoktabilne part.: Bolje iskorišćenje mem. i ostalih resusrsa nego kod preth. reš., za razliku od preth. ne postoji prob. fragmentacije. Defragmentacija je deljenje mem. na fiksne blokove. Geolikacioni? hardver povećava cenu, a smanjuje brzinu rada.

Stranična organizacija memorije: Ideja ovog koncepta je zasnovana je na: 1. Adresni prostor se deli na delove jednake dužine koje zovemo stranicama. 2. Operativna memorija se takođe delina delove jednake dužine – blokovi/okviri frames. Relano nema fizičke podele memorije. 3. Konstruiše se hardverski i softverski mehanizam za preslikavanje adresa (mapping). Omogućavaju da se adresa programira i logički preslika u realnu fizičku adresu.

Upravljanje mem. se vrši na 4 načina: 1. vodi se računa o evidencijama podrčja, tabelama stranica i tabelama okvira. 2. donošenje odluke ko će dobiti na korišćenje memoriju (ovo je posao koji obavlja makro), 3. alokacija – sve pune stranice se dele u okvire po određenom preslikavanju u navedenim tabelama, 4. dealokacija – kada se posao završi određenim okvirima dodeljuje se status slob. u tabeli.