ustav i prava građana

Ustavni i redovni sudovi To su državni organi vlasti. U praksi se često dešava da akt manje pravne snage nije saglasan sa aktom već je pravne snage. Kada je reč o nezakonitosti (neustavnosti) može biti 1. u formalnom smislu 2. u materijalnom smislu. Ove pojave narušavaju pravni poredak, a štetne su kako za pojedinca tako i za globalno društvo, zato ustav svake zemlje predviđa mehanizam zaštite ustavnosti i zakonitosti putem sudova i drugih organa pravosuđa. Oni otklanjaju neustavne pravne akte tako što ih ukidaju ili poništavaju. U većini država ustavni sud štiti ustavnost i zakonitost, negde je to vrhovni sud, a u nekim državama posebni politički državni organi (ustav i savet) ili čak obični redovni sudovi (Švajcarska). Ustavni sudovi su formirani posle 1 svetskog rata kao posebni Državni organi odvojeni od zakonodavstva izvršne ili vlasti šefa države. Ustavno sudstvo Kod nas je uvedeno ustavom iz 1963.

Redovni sudovi Sudovi postoje od formiranja države. U početku je vladar bio i sudija. Tokom vremena sudstvo se razvija i tu funkciju počinju da vrše sudovi kao posebni državni organi, oni određuju sankciju povodom povrede prava i protivpravnog ponašanja. To se uglavnom čini putem presude. Sudovi imaju dvostruku ulogu: 1. štite pravo i interesa građana, 2. štite pravni poredak. Sud (sudsko veće) donosi presudu na osnovu zakona ili slobodnog sudskog uverenja. Postoji više vrsta sudova, najčešće je podela na 1. sudove opšte nadležnosti i 2. specijalizovane sudove (vojni, privredni, porodični)

Demokratija pojam i značaj Reč demokratija u osnovnom prevodu znači vladavina naroda. Takvo tumačenje je pojednostavljeno, jer to nije vladavina celokupnog naroda, Niti je to moguće. Reč je o složenoj društvenoj tvorevii koja se može posmatrati:  1. u užem i 2. u širem značenju. Demokratija u užem značenju označava politički sistem u kome postoji vladavina u ime većine građana oni neposrednoo ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika (putem institucija) utiču na odluke državnih i drugih organa. Demokratija u širem smislu ne odnosi se samo na politički sistem, već i na ostale sfere društvenog života kao što su privreda, kultura i obrazovanje. Demokratija ne može biti parcijalna nego mora da obuhvata celokupno društvo, ona podrazumeva visok stepen tolerancije za drugačija i suprotna mišljenja, kao  i stavove. U demokratskom društvu država nije sveobuhvatna već ostavlja mogućnost da se ljudi sami organizuju deluju i pokreću razne inicijative. Građani se takođe moraju pridržavati usvojenih pravila ponašanja i odgovorno prilaziti društveno javnim poslovima.

Koreni i razvoj demokratije kroz istoriju Atina je kolevka demokratije (5. vek pne - periklovo doba). To je bila robovlasnička demokratija, Stari Grci su prvi uveli kao pojam političkog uređenja način života i društvenu praksu. Razvijala se u polisima u čijem su javnom životu učestvovali samo slobodni građani sa dubokim osećajem dužnosti vezanim za svoj polis. Grčki istoričar Herodot u 5. veku pne dao je prvu definiciju demokratije. Atinska narodna skupština Agora je bila vrhovni organ vlasti. Donosila je zakone, odlučivanju o porezima i donosila presude. U Antičkom Rimu je manje Demokratske tradicije pa čak i u periodu kada je Rim bio republika. Posle pada carstva politički život je bio ispunjen borbom između patricija i plebejaca. Srednji vek nema značajno demokratsko iskustvo, sem u nekoliko slobodnih gradova u kasnom srednjem veku. Sva vlasti je bila u rukama feudalnog gospodara i samog monarha. U delima pojedinih mislilaca tog doba javljaju se ideje da se ograniči vlast crkve suprotstavljaju se crkvenoj dominaciji, istićući da je poreklo vlasti prirodno i ne od Boga i da je vlast neotuđiva od naroda. Sa božanskim građanskim revolucijama u 17 i 18 veku dolazi do širenja demokratije u Evropi i Severnoj Americi.

USTAV I PRAVA GRAĐANA 2